Друштво против корупције

Председник Русије Дмитриј Медведев критиковао је ефикасност борбе против корупицје у Русији, иступајући на заседању Савета законодаваца. По мишљењу шефа државе, значајних успеха на том пољу руска држава за сада није постигла, мада сама могућност да се говори о проблему представља очигледно достигнуће.

Без обзира на усвајање антикорупционе мере, битних позитивних помака у борби против корупције у Русији нема, истакао је Дмитриј Медведев. И таквим стањем ствари незадовољни су не само грађани, већ и сама држава. При томе нормативно-правна база, неопходна за ефикасну борбу против крађе и давања мита углавном је формулисана, али њена примена је недовољна. Да подсетимо да је крајем 2008. био усвојен федерални Закон супротстављању корупцији, а затим је утврђена Национална стратегија супротстављања корупцији и издат низ одговарајућих председничких указа. Ипак без обзира на ове напоре, корупција је постала један од најозбиљнијих изазова друштвеном уређењу.

Практично сви који посматрају шта се дешава у земљи, људи који се непосредно суочавају са појавама корупције у свакодневном животу, кажу да је измена мало, али добро је што је о теми почело гласно да се говори. Још пре неколико година доминирало је мишљење да је бесмислено борити се против корупције из неколико разлога: као прво, она постоји у свим земљама, а у Русији она је много већа него у Западној Европи, као друго корупција је начин управљања у нашој земљи, као треће, ма шта чинили, све једно ништа неће успети. Такве су биле опште представе о ситуацији. Ипак сада обични грађани, представници грађанског друштва, бизниса, разумни представници чиновничких кругова сматрају да смо правилно поступили када смо започели овај рад, Али за сада је урађено сасвим мало.

Размере корупције у Русији дозвољавају да се говори о томе да ова појава може да се савлада само напорима читавог друштва, подвукао је специјално за Глас Русије руководилац Националног антикорупционог комитета Кирил Кабанов.

Постоји низ форми када се друштво супротставља корупцији. Пре свега, оно учествује у изборима. Друго, то је контрола преко медија, у којима људи изражавају свој став. Али друштво до данас није исказало свој став о антикорупционим иницијативама председника. Оно инфантилно чека и посматра, нада се да ће председник сам све поправити. А то не бива, и сам председник о томе говори. Код нас до данас није решено питање друштвене и парламентарне контроле. Ови механизми не функционишу. Хвала Богу што председник даје реалне иницијативе, између осталог и законодавне, које се реализују. Али без жеље друштва, корупција се не може победити.

Јасно је и друго: ма колико да декларишу своју имовину чиновници, они увећ налазе рупе у закону за скривање свог правог финансијског положаја. Само уколико је друштво нетрпељиво према појавама корупције, као и уколико грађани неумитно поштују законе, решавање овог проблема може да се помери са мртве тачке., а закон о конфискацији имовине корупционера (ову иницијативу изнео је председник Савета Федерације Сергеј Миронов) постаће један од ефикасних видова кажњавања такве врсте преступника. Његова примена у пракси ће охладити главе потенцијалних прималаца мита, који су дошли у државну службу само са намером да се обогате.