Да ли је потребна демонтажа зоне евра?

На страницама лондонског недељника Санди телеграф објављен је чланак једног од водећих економиста Велике Британије Кристофера Смолвуда, који сматра: треба ликвидирати зону евра, у крајњем случају, треба је сузити, како би се ЕУ вратила фаза стабилног економског раста. Он је уверен: без демонтаже зоне евра ЕУ ће престати нормално да се развија као светски економски фактор. Своје мишљење о датом питању изрекла је професор Наталија Карпова, директор Института за међународни бизнис у Москви.

 
Знате, допустићу себи да се не сложим са господином Смолвудом, рекла је она. Мислим да су данас разговори о томе да би ликвидације зоне евра или њено одлучно смањење у размерама, повлачење из ове зоне земаља са најслабијим економијама које преживљавају тешкоће били поуздани рецепт за опоравак не баш превише основани. Данас не видим директну везу између проблема поједине земље и њеној везаности за евро! Јер јасно је: светска финансијска и економска криза је ударила јаче по оним државама које су биле најосетљивије, заот што њихове економије нису биле структуриране и нису биле модернизоване. Рецимо, такве земље као Грчка и Шпанија чине зону евра, као и Немачка и Француска. Ипак економска турбулентност у прве две земље види се голим оком, а Немачка и Француска успешно излазе на крај са кризним и посткризним проблемима. Не само да саме излазе на крај, већ помажу и другима, у првом реду Грчкој, да изађе из веома тешке ситуације. Следећи пример: Чешка није ушла у зону евра, али пошто поседује јаку економију, она се сада налази у много бољој ситуацији, него Словачка, која је првог јануара прошле године радосно прославила замену своје круне на евро. Тачније, за сваку европску земљу одређујући фактор ипак је унутрашње стање њене економије, а не чињеница уласка у зону евра. Тако да ли је потребна демонтажа ове зоне? Мој одговор је: не, није потребна.

Велика Британија, као што се зна, никада није журила да замени своју националну валуту за евро. Да ли је она добила предности када се разбуктала светска финансијска и економска криза? - још једно питање директору Института за међунаордни бизнис у Москви.

 
Велика Британија је традиционално више везана за економију САД. Она, као што се сећате, прва је од европских земаља пострадала од светске економске кризе, као огледало поновивши ситуацију са америчким банкама, одговорила је професор Наталија Карпова. А ако се узме у обзир да је својим спољнотрговинским и инвестициним операцијама Велика Британија везана за ЕУ, она је морала да страда два пута. И говорити сада о некаквој предности економије ове земље тешко је. Али шта је држи на површини? То су тадиционални, врло тесни повољни односи са Југоисточном Азијом: са Хонг-Конгом, Сингапуром и слично. Енглеске банке су међу првима започеле експанзију у Југоистичну Азију, одмах после америчких. Управо могућност вршења својих финансијских операција у овим земљама света које сада показују релативно економско благостање и јесте оно што даје Великој Британији извесну стабилност.

Идеја британског професора Смолвуда о демонтажи зоне евра, понављам, изгледа прилично чудно. Јер сада треба укупним снагама полако стабилизовати економску ситуацију у Европи, а не цепати је на комадиће, што је неповољно и опасно, сматра професор Наталија карпова, директор Института за међународни бизнис у Москви.