Почетна страница > Новости

Немачки политичар за признање Крима

Немачки политичар за признање Крима
11.06.2016. год.


Андреас Маурер, председник посланичког клуба немачке „Левице“ у Савету града Квакенбрук, у немачкој Савезној покрајини Доњој Саксонији, први је немачки политичар који се јавно залаже да се Крим призна као део Руске Федерације.

Маурер је боравио на полуострву и разговарао са локалним становништвом. Немац је и сам зачуђен чињеницом да нема више истомишљеника.

Маурер је за Спутњик након посете изјавио да су нажалост његове могућности као локалног политичара ограничене, али сматра да је неопходно да се у Немачкој јавно говори о ситуацији на Криму и о мотивима људи који тамо живе. Ипак, каже да ће учинити све што је у његовој моћи, иако не верује да ће гласање на ту тему бити ускоро одржано у оквиру Градског савета за који ради.

„Ми покушавамо да укључимо партијске органе како бисмо формулисали одговарајућу резолуцију. Ускоро ће се то питање наћи на дневном реду Градског савета. Позитивно је што из суседних општина има назнака да желе да се прикључе нашој резолуцији“, каже Андреас Маурер.

Немачки политичар је иначе председник посланичког клуба и своју иницијативу је претходно размотрио са колегама из клуба, које ће и убудуће позивати да се прикључе сличним иницијативама.

Маурер каже да је разлог његовог одласка на Крим био „народна дипломатија“. На полуострву су се током посете немачког политичара одржавали дани немачке мањине на Криму. Он је био у могућности да поразговара и са представницима других мањина, са кримским Татарима, Јерменима и Грцима.

„Високи политичари одбијају да посете Крим и да уопште говоре на ту тему. Зато сам искористио могућност да поразговарам са локалним становништвом и са представницима бројних мањина које живе на полуострву. Људи су задовољни, осећају се безбедно и срећно што живе у миру. Свесни су да се у таквој ситуацији не налазе становници Луганска и Доњецка“, каже Маурер.

Саговорник Спутњика додаје да је био зачуђен када је украјински амбасадор у Немачкој затражио од федералног министра спољних послова да га казне због посете полуострву. Маурер сматра да је то јасан знак да је Украјина нервозна, односно да се Кијев плаши да ће убудуће изгубити могућу подршку европских политичара када је у питању Крим. Ипак, у Немачкој није било критика на рачун Маурера.

„Ових дана су се појавиле прве репортаже, медији пишу о мом боравку на Криму. И даље сам зачуђен, јер ниједан немачки новинар није на ту тему разговарао са мном“, констатује политичар.

Маурер сматра да је већ постало јасно да санкције као инструмент принуде нису уродиле плодом и да се конкретно на Криму никакав ефекат тих мера не осећа.

„Своди се на то да Запад практично кажњава становнике Крима за то што су искрено гласали на референдуму и мени то смета. Током мог боравка, уверио сам се да је народ ту одлуку донео добровољно. А референдум је највиши степен легитимације воље народа. Раније или касније западни политичари ће то морати да прихвате“, оцењује он.

Маурер додаје да санкције штете немачкој привреди. Пословни људи су због тога врло узнемирени и полако почињу наглас да говоре да је тај метод кажњавања Русије бесмислен. Немачки политичар закључује да ниједан сектор немачке економије, дугорочно гледано, не може себи да дозволи да одустане од тржишта као што је Русија.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА