Далекоисточно розе чудо

Четири лотосова језера у јеврејској аутономној области ових дана су место масовног туристичког ходочашћа не само руских грађана, већ и становника Југостиочне Азије. Мање од месец дана траје цветање егзотичних водених биљака, старих већ више од сто милиона година, лотоса Комарова.

Ова ретка сорта лотоса названа је у част познатог руског ботаничара и географа Владимира Комарова, који је истраживао крајем 19 и почетком 20. века флору Далеког Истока. Дата реликтна биљка постојала је још у мезозоику и преживела је ледено доба. Чуди велика виталност ове јединствене творевине природе: у неповољним условима његово семе не ниче, већ пада у анабиозу, при томе биолошки процеси се успоравају и цвет преживљава, рекао је за Глас Русије руководилац Дирекције за посебно заштићене територије Еврејске аутономне области Јуриј Панин:

 
То је цвет великих размера, розе боје, врло леп, са великим зеленим листовима. Обично он почиње да цвета око двадесетог јула и до средине августа. Али ове године је процветао нешто раније, због високих летњих температура. Први пупољци су почели да се појављују већ 16. јула.

Лотос Комарова се ноћу скупља у пупољак, а ујутру се опет раствара, при чему су латице стално окренуте сунцу, као да га прате. При свој својој виталности то је врло рањива биљка, која не расте у запрљаним водама. Она је унета у Црвену књигу и посебно се чува. Како би се туристи и сви који долазе на језера дивили овом чуду природе и не би било искушења да праве од нежно-розих цветова букете, на језерима дежурају еколози и њихови млади помоћници - локални ученици из еколошког клуба Исток из села Надежинско, каже Јуриј Панин:

 
Многи мисле да ће да узму ову лепоту и да је однесу кући, али фактички за сат времена цвет се осипа и од њега ништа не остаје. Он већ изгледа жалосно. Ми свима покушавамо да објаснимо да нема смисла кидати га.

Лотос је био предмет легенди од давнина, клањали су му се и приписивали мистичну снагу. У земљама Југоисточне Азије припадници разних религија вековима су поштовали лотос као свету биљку. О томе сведоче древни рукописи, споменици архитектуре и уметности. Индуси су, на пример, представљали Земљу као гигантски лотос, који расте на површини вода. Рај је често представљан као предивно језеро на којем расту огромни розе лотоси, где почивају душе праведника.

Од давнина лотос је познат и као вредна прехрамбена и лековита биљка. У Кини су од њега правили лековита средства још неколико хиљада година пре нове ере, па и сада његово семе улази у састав преко 200 препарата. У наше доба пронађене су разне биолошки активне супстанце лотоса, које поваћавају тонус и јачају човеков организам. Сви делови лотоса се широко примењују у савременој кинеској, индијској, вијетнамској, арапској, тибетанској медицини.