Католичко-православна комисија о Степинцу ће радити годину дана

Први састанак мешовите католичко-православне комисије, која ће се бавити улогом, делом и мишљу кардинала Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата, завршен је данас у Риму договором да поступак не траје дуже од годину дана, а наредни сусрет заказан је за 17. и 18. октобар у Загребу.

Током дводневног заседања Kомисије, 12. и 13. јула у Ватикану, закључено је да се од те комисије очекује да ради према историјској методологији, на основу доступне документације и њене повезаности са деловањем кардинала Степинца у поменутом периоду.

То, како се наводи у званичном саопштењу, што објављују црквени медији, неће омести „канонизацију блаженог Степинца“, што је, како је наглашено, у искључивој надлежности Свете Столице.

Предвиђено је, наводи се, да заједничка комисија састављена од хрватских и србских стручњака ради поновног и заједничког сагледавања Степинчевог живота у времену пре, за време и након Другог светског рата има низ заседања, а њен рад би требало да буде довршен у року од 12 месеци.

Комисија је установљена на иницијативу папе Фрање, након неколико сусрета и консултација између представника Свете Столице, Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, ради потребе разјашњења неких питања из историје, а у вези са деловањем кардинала Степинца.

Комисијом председава пречасни Бернард Ардур, који је председник папинског Одбора за историју.

У раду Комисије учествовали су из Католичке цркве у Хрватској кардинал Јосип Бозанић, надбискуп загребачки преузвишени Ратко Перић, бискуп мостарско-дувањски Антун Шкворчевић, бискуп пожешки Јуре Кришто с Хрватског института за историју и Марио Јареб из Хрватског одбора за историју.

СПЦ су представљали митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачки и љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован и професор Дарко Танасковић, амбасадор и стални изасланик Србије при Унеску.