Почетна страница > Новости

Историјска опера у историјском ентеријеру

Историјска опера у историјском ентеријеру
23.07.2010. год.
Московски Бољшој театар одлучио се на невиђену промену изгледа свог лондонског гостовања

Московски Бољшој театар одлучио се на невиђену промену изгледа свог лондонског гостовања, како би приказао руским гледаоцима премијеру опере Псковитјанка. Она ће бити одржна 22. јула у граду Пскову, на територији Псковског Кремља. Јунаци опере руског класика Николаја Римског-Корсакова изаћи ће пред публику у природном интеријеру - тамо где се и дешава радња ове историјске драме.


Сиже опере односи се на време чувеног руског цара Ивана Грозног. Главна јунакиња је Олга из Пскова, која се васпитава у породици кнеза и како се испоставља, ванбрачна је царева кћи, али састанак са оцем јој не доноси срећу, девојка гине заједно са својим вољеним.


Окретање редитеља представе овој дирљивој породичној причи у суштини је везано са великим меморијалним датумом у животу руске државе: 500-годишњицом уласка слободног града Пскова у састав Велике кнежевине Московске. Направивши избор између слободе и потчињавања Москви, становници Пскова су фактички завршили процес централизације државе. Тако да можемо разумети генералног директора Бољшог театра Анатолија Иксанова, који се одлучио на промене у страном графику гостовања изјавивши: Псковски пројекат је важан за нас тиме што је ово место и ова опера везана за историју руске државе.


Редитељ представе је саветник председника РФ за питања културе Јуриј Лаптев. По професији он је оперски певач, солиста петербуршког Маријинског театра. Од самог почетка је схватао са каквим тешкоћама ће морати да се суочи, поставивши оперу на неопремљеној сцени.


Тамо уопште нема кулиса, каже Јуриј Лаптев за простор Псковског Кремља. Нема одакле да се уђе и изађе, како публика то не би видела. Зато треба испољити много домишљатости. На рпимер, постављене су Псковске Палате. Оне су прислоњене уз зидине, али су декорисане у историјском стилу Кремља. Унутра ће бити гардеробе за солисте, како би се преобукли и како би понекада солисту могао да замени каскадер, а и услови историјског споменика дају емоционални ефекат: схваташ да не играш у свету играчака, већ у реалности, да ступаш на прави камен којим је ходао Иван Грозни. Сада је у Пскову време белих ноћи и како би све наше замисли биле испољене, започећемо представу у 22.30, како би осим јарког сунца још био и залазак - као део сценографије. Овај догађај, надам се, каже Јуриј Лаптев, постаће одличан подстицај за то да стекнемо стални оперски фестивал.


Амфитеатар за 4000 гледалаца у Псковском Кремљу подигнут је тако да се са сваког места добро види све што се дешава. Ипак постављен је још и огроман екран.


У представи учествује 550 људи и права коњица од 20 коња са витезовима у војним оклопима.


Костими, сви сценски предмети су позајмљени из јединствене ризнице Бољшог театра - истиче Јуриј Лаптев. Искориштени су костими из неколико историјских представа, зато што број учесника премашује састав било које поставке било код позоришта. Осим тога, чланови војно-историјских клубова са одушевљењем реконструишу костиме, иду у оклопу, мачују се. Чинило нам се занимљиво искористити њихове услуге.



  • Извор
  • Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА