Поједини навијачи не поштују ни споменике својих предака

Да је вандализам појединих навијача, у овом случају, "Црвене звезде" и "Партизана", одавно друштвена појава у Србији и да првезилази све границе, говори нам још једна јадна чињеница, а то је да се не поштују ни споменици војницима палим за слободу Србије.

Наиме, на планини Јелици надомак Чачка, спомен чесма коју је подигао краљ Александар I Карађорђевић погинулим војницима Српске војске у балканским ратовима и Првом светску рату за ослобођење Србије, оскрнављена је од стране навијача "Црвене звезде" и "Партизана" тако што је ишарана црно-црвеним спрејeвима.

Поједини навијачи изгледа да не презају ни од уништавања сакралних објеката, не знајући да тако пљују првенствено по самом себи и по својим дедама, прадедама и прецима.

Поставља се и питање опште-друштвеног морала целог друштва, а које је оскрнављено како путем медија, тако и шунд емисијама које су преплавиле телевизије, новине и портале у Србији. Култура, појам општедруштвеног добра и свест су вероватно намерно гурнути у задњи план јавног општења и комуницирања, зарад брзих новчаних зарада помоћу кича и скрнављена општедруштвеног морала становништва Србије.

На већини телевизијских канала могу се видети такве простачке емисије које задиру до толиког дна да се онај свесни и самокритични део становништва, а који је у мањини, згражава.

Пре свега, држава би морала са једном општедруштвеном политиком, зарад повећања друштвене свести, почети санкционисати такве садржаје, а који пре свега утичу на омладину која такве садржаје гледа и чује сваки дан кроз све те медије и на такав начин стварају себи "нормалну" слику и шта је то "нормално", па с тог аспекта овакво понашање појединих навијача (омладине) много и не чуди.

Јадна ће нам бити будућност и нараштаји ако се настави друштвено-културно понижавање Србије, и то од ње саме.

Надамо се да ће нам деде и прадеде опростити јер не знамо шта радимо, с надом да ће нам се моралне вредности вратити, а које су нам намерно урушене од стране западних политичких и медијских кућа, како би изгубили сопствени идентитет и изгубили се у свету фашистичког капитала који само познаје црпљење финансијских средстава, психе становнка Србије и друштвено-културне снаге Србије.

Вања Савићевић,