Кина ствара алтернативу Транспацифичком партнерству

Уместо америчког пројекта који подразумева да Вашингтон пише правила светске трговине, Кина нуди „Регионално свеобухватно економско партнерство“. Пекинг је спреман да буде лидер, а не хегемон, и то у савезу који ствара око трећине укупног светског БДП-а.

Америчке компаније доживљавају кинески пројекат „Регионалног свеобухватног економског партнерства“ као алтернативу Транспацифичком партнерству на челу са САД. Извршни директор компаније „Јунајтед парсел сервис“ Девид Ебни изјавио је да би САД могле да изгубе прилику да самостално дефинишу правила светске трговине уколико у најкраћем року не одобре Транспацифичко партнерство.

Шеф ове велике међународне корпорације је рекао да ће на све могуће начине лобирати да чланови Конгреса што пре дају зелено светло за овај пројекат.

Забринутост америчког бизнисмена изазивају преговори Кине и још 15 земаља региона о алтернативном трговинском споразуму о „Регионалном свеобухватном економском партнерству“. Ове преговоре од 2012. године води десет земаља-чланица Заједнице земаља југоисточне азије (АСЕАН) и шест земаља које су већ потписали споразум о слободној трговини са АСЕАН, међу њима су Аустралија, Индија, Република Кореја и Јапан. БДП земаља „Регионалног свеобухватног економског партнерства“ чини скоро трећину укупног светског БДП-а.

Четрнаеста рунда ових преговора се тренутно одржава у Вијетнаму. Дејвид Ебни сматра да на тај начин Кина покушава да успостави сопствена правила у Азијско-пацифичкој регији.

Међутим, тежње САД да диктирају принципе светске трговине нису по вољи чак ни њиховим најближијим савезницима, каже за Спутњик Александар Салицки са Института за међународну економију Руске академије наука. Али Кина не жели да буде хегемон, већ лидер и ова земља има капацитете да игра ову улогу, сматра стручњак.

„Домаће тржиште је премало за кинески капитал. Приватни капитал се активно развија, можда активније него амерички, који, за разлику од кинеског, нема снаге за експанзију. Кина користи све инструменте у међународној трговинској размени, рецимо, у Светској трговинској организацији. Кинеске компаније се више не бране и не копирају западне технологије, већ су кренуле у офанзиву. Рецимо, корпорације имају озбиљне замерке на рад одређених америчких и јужнокорејских компанија поводом неовлашћеног коришћења кинеске интелектуалне својине“.

Амерички председник Барак Обама рачуна да ће споразум о Транспацифичком партнерству постати главно политичко наслеђе његове владавине. Али судећи по изјавама Трампа и Клинтонове, нико од њих, уколико дође на власт, неће одобрити тај пројекат. Испада да су амерички партнери постали таоци унутарполитичких обрачуна у САД, и то ће итекако утицати на процес ратификације тог споразума, посебно у Јапану, Аустралији, Новом Зеланду и Чилеу јер споразум пре свега удара на њихов економски и трговински суверенитет.

Са друге стране, Кина веома поштује појам као што је „суверенитет“, каже Салицки, зато све земље југоисточне Азије желе да имају што тешње односе са Пекингом.

„Истовремено, азијске земље су са недоумицом примиле Обамину изјаву да Америка треба да пише правила светске трговине“, закључује аналитичар.