Руски експерт за лед: за глобалним загревањем долази глобално хлађење

Рекордно топљење леда у Арктику се очекује у августу. Таква је прогноза Руске хидрометеоролошке службе. У јуну је постављен историјски рекорд у брзини топљења. Истог су мишљења и експерти америчког Националног центра за информацију о стању снега и леда. Они су израчунали да је површина леда у Арктику у јуну била најмања за све време посматрања преко сателита: свакодневно је нестајало 88 хиљада квадратних километара леда, што је један и по пут брже од просечног темпа. Истина, у јулу се топљење мало успорило.

Слична ситуација је посматрана 2007 године, говори за Глас Русије директор лабораторије леда Арктичког и антарктичког научно-истраживачког института Александар Јулин:

2007 године у августу је заиста остало најмање леда. Површине 4,4 милиона квадратних километара. Али занимљиво је да лед 2008 године полако али сигурно почео да се увећава. 2008 године површина је изнела 4,7 млн. кв.км. А прошле године 5,2 млн.кв.км. Као што видите повећање површине је за милионе квадратних километара. Сада мислимо да се стање приближава оном од 2008 године. Веома је много леда у Лаптевском мору, у Источно-Сибирском мору. То су већ озбиљни слојеви леда од годину дана. Истина, веома брзо се смањила количина леда  у Чукотском и Карском мору, - каже експерт за лед Александар Јулин.

Наравно, топљење леда у Арктику не може да се не одрази на стање Светског океана. У негативне последице спада повећање нивоа воде. Тако могу да остану под водом  брегови, острва, и да угине цео један екосистем. Па ипак за тако катастрофална сценарија повезана са глобалним загревањем још је рано, сматра Александар Јулин:

Сад има неколико алтернативних тачки гледишта. Неки климатолози убеђено говоре о томе да се ради о глобалном загревању. Друга група специјалиста је пажљивија у својим изјавама. На пример, група са нашег Института, коју предводи директор, професор Иван Фролов, сматра да постоје две врсте колебања за дуг период - унутар једног века и између векова. Ми смо сада на врхунцу унутарвековног загревања, што је изазвало низ топлих година. У наредних десетак година ће ипак доћи до промене општег климатског стања и хлађења.

Треба имати у виду, да човек утиче на промену климе. Без тога се не може. Ако не будемо пажљивији према нашој планети, наглашава Александар Јулин, средином овог века поларна капа ће се регуларно топити преко лета. „Ипак, наша је прогноза , - каже он, - нешто мало умеренија: у трећој деценији ће почети хлађење и арктички ледови ће остати где јесу", а што се тиче рекордне врућине у већем делу Европе, којој смо сада сведоци, она нити потврђује нити демантује теорију глобалног загревања, сматра Александар Јулин. Како би се потврдила та хипотеза треба пратити климатске промене бар тридесет година. „Ми пратимо ситуацију са ледом, зато што је лед одличан климатски индикатор" - рекао је за Глас Русије директор лабораторије леда Арктичког и антарктичког научно-истраживачког института Александар Јулин.