Руски научник планира да живи 150 година

Биофизичар Алексеј Карнаухов хоће да заустави старење помоћу генетичких технологија и сопствене коштане сржи. Средином октобра он је успешно окончао први део свог експеримента везаног за продужетак живота.

Алексеј Карнаухов, водећи научни сарадник Института за биофизику ћелије Руске академије наука има 55 година. Он намерава да живи још пуних 100 година тако што ће на самоме себи апробирати технологију коју је сам осмислио, а која подразумева коришћење ћелија коштане сржи. Карнаухов не сумња у успех свог експеримента.

Средином октобра је ради остварења свог сна Алексеј подвргнут сложеној операцији. Наиме, узето му је око 100 милилитара коштане сржи, која је затим замрзнута у епруветама. Кроз неколико година Карнаухову ће операционим путем поново бити враћене његове сопствене ћелије сачуване у криобанци.

„Осећам се добро, с обзиром на мој узраст и на извршену операцију“, рекао је Карнаухов за „Руску реч“.

Алексеј Карнаухов / Facebook.com

Подмлађивање помоћу сопствених ћелија

Карнаухов сматра да се у позним годинама може продужити живот тако што се човеку усаде његове сопствене ћелије које нису много оштећене услед различитих спољних утицаја. То је довољно, на пример, да се спасе човек који је подвргнут смртоносној дози радиоактивног зрачења.

Ова технологија не омогућава да се врати младост. Карнаухов каже да ће се он у будућности осећати као педесетогодишњак. По мишљењу руског биофизичара, вештачко „подмлађивање“ сопствених ћелија је ризично.

„Вештачки активиране ћелије са великим бројем геномних грешака могу одиграти негативну улогу и упропастити човека. На пример, могу изазвати тумор“, каже Карнаухов. „Међутим, ако ми једноставно унесемо у организам младе матичне ћелије са смањеним бројем грешака, онда ће оне саме моћи да пронађу своје место у организму и да створе неопходну количину здравог ћелијског материјала, те ће се на тај начин човеку у позним годинама постепено повратити здравље“.

Живот мишева дужи за 34%

Испитивање овог метода је почело пре десетак година. Први резултати су добијени 2013. године, када се показало да је просечна дужина живота огледних мишева повећана за 34%.

„Резултат је веома занимљив: продужен је репродуктивни период. По људским мерилима женке су рађале у шездесетој години. Мишеви су били активнији и споља су деловали као да су млађи – длака им је постајала сјајна и густа. Треба рећи да ми нисмо експерименталним мишевима стварали неке посебне услове живота. Живели су у обичном виваријуму и размножавали се исто као и животиње из контролне групе“, прича научник.

Карнаухов је 2015. године заједно са колегама из Првог московског медицинског универзитета „Сеченов“ покренуо пројекат везан за проучавање утицаја ове технологије на продужени животни век мишева. Експеримент је још увек у току, али већ сада се може рећи да је и у овом случају животни век експерименталних животиња повећан најмање за 30%.

Карнаухов сматра да овај метод није нимало штетан и већ сада се може нудити свима који то желе.

Арам Тер-Газарјан,
Руска реч