Две године после августа 2008: политички резултати

Уочи друге годишњице напада Грузије на Јужну Осетију (такозваног петодневног рата) може се констатовати прогрес у питању безбедности на Јужном Кавказу. Такву оцену је дао заменик шефа руског МИП-а Григориј Карасин. За последње две године ситуација са безбедношћу и стабилношћу у региону је постала много боља. И то мишљење, како је рекао Карасин, деле и посматрачи ЕУ.
 

У ноћ уочи 8.августа 2008 године (када је свет очекивао отварање Олимпијских игара у Пекингу) војска Грузије по наређењу председника Сакашвилија напала је главни град Јужне Осетије. Раније је Сакашвили обећао грађанима Цхинвала да неће отварати ватру и да ће повући војску. Сат је откуцао поноћ, и град је мирно спавао. У то време на мали Цхинвал почели су да пуцају. Затим је војска Грузије са тенковима и другом оклопном техником упала у град. Неколико дана су трајале битке. Жртве нису само цивили, већ и руски мировњаци, који су се налазили у Јужној Осетији према мандату ОУН. Директна одговорност за све то лежи на председнику Грузије. Део одговорности за трагедију августа 2008. треба да сносе и западни покровитељи Сакашвилија. Грузијска армија је била наоружана западним оружјем и прошла обуку западних инструктора. Операцију против Јужне Осетије су планирала два израелска генерала, они су руководили штабом грузијске војске. Израелци су такође модернизовали и системе артиљеријске ватре, које је Сакашвили применио ноћу 8. августа против становника Цхинвала.
 

Када су у Москви постале очигледне намере Сакашвилија - да се Јужна Осетија очисти од Осетина - Русија је донела одлуку да се умеша у конфликт. Руска војска је ушла у зону конфликта да заустави крвопролиће, да спаси осетински народ од новог геноцида и да натера Грузију на мир. Ујутру петог дана војни део миротворне операције је завршен (одатле и назив - петодневни рат): уништена војска Грузије је у нереду напустила границе Јужне Осетије. Споразум о примирју су у Москви потписали председник Русије Медведев и председник Француске Саркози. Ускоро је документ потписала и Грузија.
 

Затим је Русија објавила да признаје независност Јужне Осетије и Абхазије. Одлучујући се на такав корак, Русија је схватала да квари своје односе са Западом. Ипак време је показало, да је корак био правилан: односи су се брзо покварили, али се брзо и поправили, говори експерт Међународног центра Карнеги Алексеј Малашко:
 

У том моменту, за време рата и после рата, односи су се веома покварили. А затим се испоставило, да то није баш тако важно, да то није тако принципијелно. И почело је „ресетовање" и руско-америчких, и у целини руско-западних односа. Русија је у добити, она је показала да може, да је способна да на такав оштар начин сама реши своје проблеме, да се она никога не боји.
 

Што се тиче мишљења самог Запада о Сакашвилију, оно је за две године доживело озбиљну еволуцију. Ако је за време тих догађаја Запад желео да види Сакашвилија само као „жртву" агресије Москве, после истраге „светли лик" грузијског председника је јако потамнео. 9 месеци је такозвана мисија правде ЕУ под руководством швајцарског дипломате Хајди Талавини пажљиво прикупљала чињенице. Задатак експерата је било објективно објашњавање свих разлога и околности почетка „петодневног рата". Закључак „мисије правде" јесте да је рат започео Сакашвили.