Зашто Херцеговину зову краjем пчела и меда
ТРЕБИЊЕ - У Поповом пољу jош живи сjећање на старину Риста Ђордана. Он jе, некада давно, показивао на Леотар и брда око Требиња, питаjући младе:
- Видите ли шта, ђецо, у овим брдима?
- Видимо, ђеде, само камен, биjеле се брда од камена, ништа друго - одговарала би омладина са смиjехом.
- Е, педесет и три љековите траве су у оном брду, како не видите! Бог jе сваком краjу нешто подарио, неком траве, а неком изворе - обjашњавао jе ђед Ристо, коjи jе од херцеговачких трава справљао и чувене мелеме за ране.
Данас од око 200 врста љекобиља, али и цвjетова и нектара, херцеговачки пчелари справљаjу далеко знани природни херцеговачки мед. Од 40 хиљада кошница произведу око 650 тона меда годишње. И поред тога што не постоjи организовани откуп, све се прода на тржишту од Дубровника, преко Сараjева до Београда и Новог Сада... У прољеће не остане - ни кашика. Од младе jагњетине са херцеговачке зановиjети и меда од кадуље, вриjеска, зановиjети, драче и других трава, кажу, нема ништа укусниjе ни слађе. Требињци иду тако далеко да тврде да jе и чувена народне пjесма "Медна уста, цуро имаш, жалиш ли их ти..." настала код њих, на jугу.
- Неизвjесно jе колико ће ова сезона бити медна и медоносна, jер jе вегетациjа кренула сувише рано, а већ ухватила суша, па сам са пчелињаком, као и броjни пчелари-номади, тренутно на Жегуљи код Љубиња - испричао нам jе jедан од наjпознатиjих требињских пчелара Мишо Дучић.
Он jе додао да jе читава породица укључена у оваj посао и посебно га радуjе што се све више младих људи, чак и жена, обраћа њему за савjет, купуjе кошнице, подиже кредите и - креће у ову привредну грану.
Кад су недавно представници Удружења пчелара Норвешке и предузећа коjе се бави увозом пчелињих производа у ову скандинавску земљу дошли у Требиње, посjетили су пчелињак Влада Aнђелића у Врбну и Милоша Кажовића у Дубочанима. Били су приjатно изненађени - уредношћу и озбиљношћу са коjом Херцеговци приступаjу производњи меда. Са око 400 кошница пчелињак Влада Aнђелића свакако jе наjброjниjи у Требињу, а ова породица традициjу производње меда, али и матица, матичне млиjечи и поленовог праха развиjа већ више од пет децениjа. Његов син Слободан у продавници Удружења пчелара у Требињу нуди восак и сав пчеларски прибор, и ту се окупљаjу произвођачи и нови и стари из циjеле Херцеговине.
- Пчеларство jе данас читава наука и, преко пчеларске задруге "Жалфиjа" и Удружења пчелара источне Херцеговине, много улажемо у едукациjу пчелара, уз честа предавања и на друге начине - рекао jе професор Милош Кажовић, коjи jе као избjеглица 1996. године стигао у Требиње, добио од приjатеља кошницу на поклон, заљубио се у матицу и пчеле, и данас има - неколико стотина кошница.
Он истиче да задруга "Жалфиjа" намjерава да од ове године организуjе Саjам меда у Требињу, гдjе би се, осим меда, нашли и други препознатљиви производи jужног поднебља. Пошто jе првих 300 килограма херцеговачког меда отишло на анализу у Норвешку, произвођачи са jуга Српске надаjу се да ће сjевер Европе ускоро постати њихово - ново тржиште.
Предузеће "Херцег-мед", коjим руководи Предраг Милошевић, учешћем на саjмовима од Сараjева до Даблина, учинило jе огроман допринос промоциjи овог производа као jедног од херцеговачких брендова. У многим робним кућама на просторима бивше Jугославиjе паковања овдашњег меда обогаћена су бадемима, орасима, љешницима, смоквама, грожђицама... На недавном Саjму меда у Бjеловару, требињски "Херцег-мед" jе jедини из БиХ имао све атесте и дозволе за мед - као храну животињског пориjекла. Милошевић jе подсjетио да jе на Свjетскоj изложби у Даблину, у Ирскоj, приjе двиjе године, жири боjу херцеговачког меда назвао "боjом руског ћилибара".
Не каже се случаjно у Херцеговини да "пчеле умиру" (никада да "крепаjу" или "цркаваjу"), што показуjе да се поштуjу као "божански дар".
Миливоjе БЕШТИЋ
ТВРДОШ
Сазнали смо да jе и пчелињак манастира Тврдош код Требиња тренутно "на паши" у околини Љубиња, а одатле ће у Невесињско поље - на љетну "ливадску пашу". Ускоро ће и Спасовдан, када се, по традициjи у овом краjу, први пут врца и проба млади мед.
- Извор
- http://www.glas.cms-go.com
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















