Место младеначког испита
Као многи наши манастири и Јошаница је добила име по реци, која протиче поред. Али, у овом крају постоји предање које каже да су и манастир и река добили име по испоснику Јоши, који се подвизавао у пећини испод брда Шареника, која и данас постоји. Одакле је дошао и шта се са њим догодило, не зна се. Остаје само прича да је био први стални становник овога краја. Од мештана Прњавора може да се чује и прича да је неко из пратње кнеза Лазара, можда чак и он сам, ранио Јошу приликом лова. Несрећног испосника су пренели у неко мало склониште на месту где је сада манастир, на којем је он напустио овај свет а храм је касније подигнут на месту његовог упокојења. Легенде се памте и препричавају, а по остацима живописа и стилу градње храма закључује се да је узор његове градње могао да буде храм манастира Каленић, грађен у стилу моравске школе. Додуше, доста поједностављеном.
![]() |
Потом долази учешће у Хаџи-Продановој буни и сарадња са монахом Ђенадијем из Трнаве, и долазак кнеза Милоша 31. јула 1815. године на договор са владиком нишким Милентијем. Била је то припрема за преговоре о миру изасланика кнеза Милоша и Марашли-Али-Паше. Ту је 12. или 13. августа 1815. године састављена жалба (истаније), која је упућена у Цариград, у којој су описана сва злодела која су Турци чинили у Србији. У манастирској архиви сачуван је податак да је тим поводом кнез Милош поклонио манастиру три звона (1832), али су она скинута и однета током Првог светског рата. Нова су постављена тек 1923. године.
У манастирској порти налази се гробница породице Милоја Теодоровића, кнеза и војводе левачког из времена Карађорђа, који је рођен у једном од суседних села. Био је вођа устанка у овом крају. Милоје је био и Милошев изасланик при закључењу мира са Марашли-пашом, заједно са Неофитом, калуђером из манастира Никоља на Овчару. Кажу да му је често у госте долазио побратим хајдук Вељко, са којим је ноћу „вијао Турке по махалама”.
У манастирској цркви сачувани су делови живописа, чије су поправке вршили бугарски и македонски мајстори. Међу фигурама се истичу чланови властелинске породице, могућих ктитора, јер се процењује да је овај живопис настао око 1400. године.
Није заборављен ни Јоша са почетка приче. У припрати, живопис указује на пустињака-светитеља, што нас враћа на народну тврдњу, да је оно што се прича, заиста и било.
- Извор
- politika.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »

















