„Ракетни бедем“: Небо изнад Москве потпуно безбедно

Борбена готовост јединица противракетне одбране око Москве подигнута је на највиши степен у оквиру изненадне провере ваздушно-космичких трупа. Ко и како чува небо изнад главног града Русије?

У јединицама противваздушне одбране Москве проглашена је узбуна, а њихова борбена готовост је подигнута на највиши степен. Те мере су предузете у складу са наредбом председника РФ Владимира Путина о изненадној провери борбене готовости ваздушно-космичких снага у случају напада.

Како је прецизирано у Министарству одбране РФ, узбуна је проглашена у дивизионима С-300, С-400 и „Панцир-С“ у ближим рејонима Подмосковља.

Припадници ракетних јединица извршили су марш до места где се техника подиже на железничку пругу и одбили су напад извиђачко-диверзантских група потенцијалног непријатеља.

Те јединице су само мали део огромне војне машинерије која брани Московљане од могућег ракетног и авионског напада.

Где почиње „небески кишобран“?

Систем противваздушне и противракетне одбране Москве почиње далеко од престонице.

Како је објаснио војни аналитичар агенције ТАСС Виктор Литовкин, то су радари Система за рано откривање ракетног напада.

Они су смештени у следећим подручјима европског дела Русије:

– у Олењегорску на Колском полуострву;

– у Лехтусима код Санкт Петербурга;

– код Калињинграда;

– код Армавира;

– у Оренбуршкој области;

– па чак и у Барановичима на територији Белорусије;

Ти радари покривају радијус од шест хиљада километара. По Литовкиновим речима, то је само део компактног радарског поља на територији Русије и околних земаља где се откривају све балистичке и крстареће ракете, авиони и друге летелице које се крећу према Русији.

„Сви радари Система за рано откривање ракетног напада повезани су са штабом противваздушне одбране код Солнечногорска (Московска област) и са радаром за навођење ДОН-2Н у Фрјазеву (Московска област). Са њима је повезан и Систем контроле космичког простора“, рекао је аналитичар агенције ТАСС.

Како је он истакао, са радаром Дон-2Н повезано је сто противваздушних ракета смештених изван московске обилазнице. Оне су предвиђене за пресретање балистичких и крстарећих ракета које се крећу према Москви.

Локације тих ракета нису званично обелодањене.

„Сигнал са Система за рано откривање ракетног напада стиже у штаб ПРО и на радарску станицу за навођење Дон-2Н, и тамо се одмах доноси одлука чиме и како неутралисати летелицу која је повредила руски ваздушни простор“, додао је Литовкин.

Системи ПРО око главног града

У тесној вези са системом ПРО око Москве је систем ПВО Московског рејона који се ослања на зенитно-ракетне системе С-300 и С-400.

Ови ракетни системи откривају циљеве удаљене 250-400 километара, а ракете С-300 и С-400 имају домет 150 и 250 км. Непријатељски објекти ће бити оборени чак и ако се крећу брзином од 2,5 километра у секунди.

Посаде система С-400 и С-300 на својим радарима могу да открију 36 циљева, а сваки лансер може да отвара паљбу истовремено на 12 објеката.

Тачни подаци о количини технике и војника су строго чувана државна тајна. Могуће је да има неколико стотина противваздушних лансера и радара за откривање непријатељских летелица, за њихово праћење и навођење ракета на њих. Према плановима Министарства одбране РФ, 2020. године ће главни град штитити 12 пукова опремљених системима С-400.

„Подршку системима С-300 и С-400 око Москве пружају противваздушни артиљеријски системи „Панцир-С1“. То је ешалон ПРО малог радијуса дејства, чија је намена да „дотуче“ ракете које из неког разлога нису оборене док су још биле далеко од града“, рекао је за „Руску реч“ професор академије војних наука Вадим Козјуљин.

Како је он истакао, „Панцир-С1“ погађа циљеве удаљене 10-15 километара.

„Поред система ПРО небо изнад главног града Русије штите и ловци-пресретачи Су-30МС, Су-35, МиГ-29 и МиГ-31. Они су базирани на аеродромима у Подмосковљу и другим областима око Московске области“, додао је аналитичар.

Око Москве има довољно средстава да се престоница заштити од сваког ваздушног напада, сматрају експерти.

Они уједно подсећају да у руској војној доктрини стоји да Москва задржава право примене нуклеарног оружја у случају напада на Русију, и то пре свега против држава или коалиције држава које поседују сличне системе.

Николај Литовкин,
Руска реч