ЕУ: пукотине у темељу интеграције

Зачуђујућом и неочекиваном, према саопштењу шпанског листа Ел Паис, Европска комисија назвала је одлуку владе Словачке да одбије да плати свој допринос стабилизационом пакету за помоћ Грчкој. Новинари су мање суздржани у изразима. Они говоре о дрскости, чак о безобразлуку најмлађег члана зоне евра - јер Словачка се њој придружила тек 2009.
 

То што темељ грађевине европске интеграције која се непрестано дограђује с вемена на време опасно пуца, већ је престало да плаши њене становнике. Али овог пута је пукотина, изгледа, шира. Зна се како је тешко у ЕУ прошло усаглашавање мера за спасавање Грчке, која се нашла на ивици финансијског краха. После дугих спорова и препирања постигнут је договор о формирању стабилизационог пакета у висини од 110 милијарди евра. Словачка је пристала да да 812 милиона.
 

Пристанак је, истина, дала влада социјал-демократа Роберта Фица. Ивета Радичова која га је заменила у јуну, лидер демохришћанског савеза, изјавила је: "Сами сада са финансијама стојимо лошије него икад. Зашто морамо да плаћамо за нечију финансијску недисциплину?" Ове речи су одјекнуле за Европску комисију као гром из ведра неба. Некакве санкције према бунтовнику Брисел за сада не планира да примени и рачуна да ће се до септембра, када се на самит окупе лидери држава зоне евра, он предомислити, а суму која недостаје мораће да плате други.
 

Још један удар по темељима интеграције биле су расправе око неочекиваног предлога европског комесара за буџетска питања Јануша Левандовског о увођењу извесног „европског пореза". Реч је о порезу на авионски превоз, трансакције и продају квота за загађивање атмосфере. На рачун тога, наводо, умањиће се директно издвајање земаља у благајну ЕУ. Ако су се мале земље заинтерсовале за такву перспективу, ветерани европског клуба попут Француске и Немачке, да не говоримо у уображеној Британији, изјавили су о кршењу њихових суверених права и о неблаговременом увођењу нових пореза у периоду кризе. Лојалније се изјаснио шпански премијер Хосе Луис Родригес Сапатеро. По његовим речима, Мадрид са интересовањем прати слична размишљања.
 

Између осталог, Сегеј Уткин, шеф одељења за европске интеграције Института за међународну економију и одоносе не види у свему што се дешава тенденције раскола:
 

"То је текући процес, каже Уткин. Највероватније притање принципа. Ако су се сви договорили да учествују у операцији спасавања економије, онда и треба да учествују сви. Али ако се одједном влада Словачке реши на отворени сукоб, не мислим да ће то имати неке дугорочне последице. Што се тиче иницијативе Левандовског, тешко да треба очекивати подршку његовој идеји. Сада није прилика за увођење нових пореза."
 

Сада политиколози гатају неће ли словачки демарш бити заразан пример за друге чланове ЕУ - између осталог новајлије. Дрскости они имају довољно. У међувремену, крајем јула у Бриселу започели су преговори о процедури ступања у ЕУ још једног новог члана - Исланда, који је пре две године био на ивици банкротства. По речима једног од коментатора, процес проширења ЕУ подсећа на путовање бициклом. Бициклиста не пада док окреће педале. Брисел их изгледа окреће са завидном упорношћу.