Замесили скупљу векну

 Цена брашна у млиновима у РС у односу на период пре жетве већ је већа за 27 одсто, а у велетрговинама за око 32 одсто. Садашња цена хлеба формирана је када је килограм брашна коштао 0,50 КМ, а пекари га сада плаћају по 0,65 КМ. Иако ови подаци наговештавају да ће хлеб сигурно поскупети, пекари у РС то још не желе да потврде. Председник Удружења пекара РС Саша Тривић каже да већ послују на граници исплативости, али да ће са новим ценама сачекати месец или два. Тврди да, евентуално, нова цена хлеба може бити 1,20 КМ, а да за поскупљење векне до две марке нема ни теоретске шансе.

Надзорни одбор Житозаједнице БиХ и директори најзначајнијих фирми из млинско-пекарске индустрије у Федерацији БиХ већ су потврдили да ће ускоро повећати цену хлеба.

Млинари у РС упозоравају да је ово тек први талас поскупљења брашна, јер се још, са овогодишњим родом, меље и старо хлебно жито. Права ескалација цена очекује се до краја месеца, када ће се потрошити стари род. Турбуленције на тржишту изазвали су откупљивачи који су домаћу пшеницу откупили, па извезли, као и чињеница да РС није формирала откупну цену пшенице. На све то, Дирекција за робне резерве РС ове године није откупила ниједан килограм домаћег рода. У складиштима за сада имају око 6.000 тона лањске пшенице и уверавају како су спремни да интервенишу на тржишту и спрече поскупљење хлеба.

„Намеравамо да откупимо до 10.000 тона овогодишњег рода домаће пешнице. Уколико се укаже потреба за интервенцијом на тржишту, планирамо да од Дирекције Србије позајмимо 20.000 тона“, каже директор Дирекције Радован Самарџија. Он упозорава да млинари имају довољно залиха жита, па нема потребе за већом ценом брашна. Каже да је, с обзиром на кретања на светском тржишту, реално очекивати да брашно поскупи, али тек у „последњем тромесечју ове године“.

Међутим, млинари тврде да је пшеница, у односу на цену пре жетве, поскупела за више од 70 одсто. Најављују да ће цена брашна у наредном периоду бити још већа.
„Цена пшенице још расте, а већ је достигла 215 евра за тону, а била је 115 евра. Тренутно врећа брашна тип 500 од 25 килограма кошта 16,5 КМ, а била је око 13 КМ“, објашњава председник Удружења млинара РС Зоран Кос. Према његовим речима, пшенице има довољно у Србији, Хрватској и Мађарској, одакле се највише увози у РС. Међутим, млинари кажу како је све теже на тржишту наћи квалитетну пшеницу, а оно што је квалитетно, тврди Кос, биће и скупо.


„Домаћу пшеницу откупљујемо по 0,30 КМ, али је нема довољно ни за РС, а камоли за целу БиХ“, каже Кос.


Саша Тривић каже да пекари за сада нису планирали повећање цене пекарских производа, бар док се мало не смири тржиште.


„Чињеница је да произвођачи у пекарској индустрији трпе губитке, али смо у неком ранијем периоду имали зараде, па ћемо још држати садашње цене. Већ смо навикли на осцилирање цена и никада нисмо поскупљивали на прву“, каже Тривић. Он подсећа да пекари слободно формирају цене, свако по својој рачуници, тако да се може десити да поједини пекари већ повећају цене.


Министар трговине и туризма РС Предраг Глухаковић неколико пута је најављивао да неће дозволити ескалацију цене хлеба и да ће помоћу Закона о регулисању цена РС спречити спекулације на тржишту. Раније је најављивао и да ће се формирати откупна цена пшенице и да ће се део домаћег рода сигурно наћи у робним резервама. Жетва је прошла, а ништа од тога није урађено.

Ратари изиграни, а род већ продат

Семберски произвођач пшенице Драгољуб Мићић каже да је морао да откупљивачу преда свој род одмах након жетве, јер није имао где да га ускладишти. Тада је, каже, био уцењен, јер је пшеницу продао по цени од 0,27 КМ, а откупљивач је у међувремену извезао за Турску. Сезону је завршио са 7.000 КМ губитка. Мићић не може ни да се раздужи за регресирано ђубриво, јер Дирекција за робне резерве РС неће да узме његов род. „Они узимају само пшеницу екстра класе, коју ове године нема нико. Од кога ће узети 10.000 тона када је ово мало рода што смо имали одавно продато?“, пита Мићић.

  До избора без поскупљења

Економиста Дамир Миљевић каже да су, у ситуацији где држава и ентитети немају никакву политику око стратешких намирница, поскупљења неминовна. „Уместо да су на почетку године утврдили откупну цену пшенице, они су дозволили да се ово догађа. Робне резерве би могле да реагују да су откупиле пшеницу, али како држава није изашла са гарантованом ценом, приватне фирме су покуповале сав род“, објашњава Миљевић. Он упозорава да се купује социјални мир и настоји да на тржишту не буде озбиљних поремећаја док не прођу избори.