Трупе САД напуштају Ирак

Последњи борбени одред САД напустио је Ирак. Седам година касније после упада Американци су објавили да је завршена војна фаза операције у Ираку и да је контрола стања у земљи предана локалним снагама безбедности. Од септембра започиње етапа под звучним називом Нова зора, који означава, по замисли Американаца, нову еру у америчко-ирачким односима.

Нису их пратили са цвећем и осмесима. Нису им махали са сузама у очима. Амерички војници су напуштали Ирак тихо, под окриљем ноћи. И тек када су прешли границу са Кувајтом, они су одахнули слободно. Готово. За њих се службени пут завршио успешно. Али не за њихових скоро 4500 хиљаде колега, који су погинули у Ираку у годинама окупације. Чинило би се, сада је све у рукама самих Ирачана. Али у земљи остаје преко 50 000 америчких војника. Званично они треба да се бави обуком ирачке армије, чувањем америчких дипломата и борбом против терориста. Ипак у случају потребе они ће помагати локалним оружаним снагама и у борбеним операцијама. А у то да ће се таква потреба појавити, сумње нема. Ирачка армија за сада објективно није спремна да осигура ред у разуршеној земљи, сматра старији научни сарадник Института за Исток РАН Борис Долгов.

Ирачка армија још увек није у стању да у потпуности контролише ситуацију у Ираку. Осим тога, очигледно је да САД не планирају да напусте Ирак, да га оставе без свог војно-политичког и економског присуства. За сада тамо по договору остају одреди америчке армије, како би припремали националне кадрове за ирачку службу безбедности. Али јасно је да САД намеравају да и даље врше контролу територије Ирака и на све начине да доприносе томе да он остане у сфери утицаја САД. Завршетак војне фазе операције добар је повод да се резимирају  резултати. Пре 7 година Вашингтон у улози светског извозника демократије одлучио је да свргне диктатуру Садама Хусеина, која је тобоже претила читавом свету оружјем за масовно уништење. Упад Американаца је био јаростан, брз и победоносан. Али затим... Хусеина и његово ближе окружење су ухватили, осудили и погубили. Земљу су разорили. Чвор унутрашњих проблема нису расплели. Крвави грађански сукоб однео је на стотине хиљада живота. Оружје за масовно уништење није пронађено. Демократију у западном смислу речи на ирачком тлу нису могли да однегују. Зато су зарадили непријатељство локалног становништва. Ципела коју је ирачки новинар бацио на Буша постала је симбол односа према окупаторима. За 7 година у свету однос према том рату се веома изменуо у страну која баш није најбоља по САД. Расте незадовољство и самих САД. Данас је свакоме јасно да је Американцима време да оду. Али Багдад изјављује да до 2020. неће моћи да осигура безбедност у земљи сопственим снагама. И Вашингтон је пожурио да га умири – на молбу ирачке стране рок потпуног повлачења америчких трупа из Ирака може бити ревидиран.