Стижу Рјуриковичи!

У арбитражном суду у Москви одржана је једна од најнеобичнијих седница у новијој историји Русије. Предмет расправе је био Московски Кремљ. На право неограниченог коришћења његових територија и зграда претендују потомци древне руске династије Рјурикович, који су се ујединили у друштвену организацију фонд Књажески.
Прво заседање арбитражног суда, које је разматрало тужбу председника фонда, Валерија Кубарева, завршено је сензацијом: суд је задовољио ургенцију тужиоца да се од тужених узму пасошки подаци и катастерски бројеви објеката Московског Кремља. Испоставило се да документи о здањиам древне твршђаве коју понекада називају срцем Русије, једноставно не постоје. Суд је обавезао тужене – владу Русије, министарство културе и Росимушчество да их поднесу до следећег заседања, заказаног за 18. октобар. До тада фонд Књажески намерава да иницира још неколико судских процеса поводом других историјских објеката непокретности. На реду су тужбе о признању права кнежева на већину руских тврђава, у првом реду тврђаве Московске области: Волоколамску, Дмитровску, Можајску, Коломенску. Већ се припремају документи за предају тужбе о праву на неограничено коришћење Казанског Кремља. Укупно у списак имовине на коју претендују представници рода Рјуриковича улази 89 објеката на територији Русије, Украјине и Пољске.
По мишљењу већине експерата, кнежеви немају права на њих, и акција фонда Књажески је само реклама. Ни једна од тврђава није породична вредност рода Рјуриковича, зато питање враћања имовине овде не постоји. Осим тога, владајућа династија Рјуриковича, потомака снакдинавских виконга, преселила се почетком 17. века, и од тада сва њихова деца и праунуци су били једноставно племићи. Никоме не би пало на памет да се обраћа са сличним захтевом руском цару. Чак адвокати Валерија Кубарева, који носи титулу кнеза Кубенског, потврђену патентом Царске куће Рјуриковича при шпанској круни, признају да немају никакве шансе да добију парницу. То је практично немогуће, каже адвокат председника фонда Књажески, Игор Родионов. Овде се не ради о признавању права власништва. Јасно је да господин Кубарев зна да је право власништва већ одређено. Московски Кремљ је федерална својина, а надаље, то је својина субјеката Федерације. Али господин Кубарев жели да скрене пажњу на ону ситуацију која влада око ових објеката на које он претендује. Стање руских историјских тврђава заиста заслужује пажњу – последњих година оне горе једна за другом. Само ове године због непоштовања правила противпожарне безбедности изгореле су 2 од 7 кула Псковског кремља. У Казању на територији Кремља је изгорела древна капела, а у подмосковском Дмитрову капија, постављена поводом јубилеја града 2004. Експерти сматрају да државна политика у погледу споменика архитектуре треба да буде јаснија. Између осталог, потребне су озбиљне санкције против оних чиновника који не обраћају пажњу на рушење споменика архитектуре који су им поверени.