Плус читава Европа
Мала евроспка земља у центру велике европске политике – тако какратеришу коментатори радну посету Русију премијера Луксембруга Жана Клода Јункера, која започиње 24. августа. У оквиру посете он ће се састати са председником Дмитријом Медведевом. Преговори ће, како је саопштила прес-служба Кремља, протећи у Сочију.
Велика Кнежевина Луксембург, како се званично зове домовина високог госта, сматра се највећом „патуљастом“ државом Европе. Али чак ако се удаљимо од географских параметара, не смемо да не истакнемо неоспорну политичку тежину Луксембурга на европској политичкој сцени. Није случајно то што дипломатски односи Русије са том државом имају дугу историју, постоје од 1891. године. За то време између обе земље су успостављене јаке везе у области науке, културе, медицине и здравства, у банкарској сфери. Последња је између осталог једна од основа економије земље.
Улагања Луксембурга у Русију износе 11,7 милијарди долара и премашују инвестиције низа других, много већих држава. Са своје стране, многе руске компаније радо тамо смештају своје капитале. Али посебан значај за Русију Луксембруг, и лично његов премијер Жан Клод Јункер, представљају као својеврсни показатељи интереса ЕУ. Довољно је рећи да се у Луксембургу налазе тако важни ограни власти ЕУ, као што је генерални секретаријат Европског парламента, Ревизиона комора, статистички завод – Евростат инвестициона банка и фонд ЕУ.
Сам премијер је почетком ове године већ трећи пут био изабран за председника Савета министара финансија земаља зоне евра. Раније је био кандидован и на дужност шефа Европске комисије, и на нову дужност председника Европског савета. Што се тиче односа према Русији, позната је Јункерова јасна и принципијална позиција после догађаја на Кавказу у августу 2008. године. Он се тада одлучно заложио против покушаја да се прекине дијалог са Русијом и да се она сатера у изолацију увођењем санкција. Експерти скрећу пажњу на то што се посета луксембуршког премијера подудара са етапом формирања Међународног финансијског центра. Управо у тој сфери, сматрају они, биће важна како сарадња са луксембрушком страном у целини, тако и лично искуство Жана Клода Јункера у сфери регулисања европских финансија.
Што се тиче напретка у области односа са ЕУ у целини, на пример, експерт за питања европске интеграције Института за Европу Александар Стрелков не очекује неке велике помаке. Биће речи највероватније о некаквим техничким, економским питањима, сматра Стрелков. Неки нови, гигантски пробој, тешко да се може очекивати, Данас у односима са ЕУ има много болних тачака. Оне су у принципу хроничне. У целини, чини ми се, без обзира на то што се економски односи развијају, у принципу, интензивно и добро, постоји известан међусобни умор. Превелика очекивања од узајамног партнерства, по свему судећи, не осећа ни једна, ни друга страна. Јасно је да премијер Лусембурга путује у Русију не као званични представник ЕУ. Али тешко да можемо да сумњамо у то да ће на његовим преговорима са Дмитријем Медведевом бити покренути и општеевропски проблеми. А сваки дијалог на ове теме несумњиво ће користити односима ЕУ са њеним главним партнером и највећим суседом на континенту – Русијом.
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















