Дачић: Западне земље имају примедбе у вези са статуса Руског хуманитарног центра

Пет година постојања и исто толико без обећаног – да се србско-руском центру у Нишу доделе олакшице, привилегије и имунитети. Ивица Дачић поново покреће питање на које су се две владе обавезале још при оснивању.

"Ја ћу поставити питање премијеру Вучићу, да ми да одговор: зашто ми не усвојимо, не ратификујемо споразум са руским министарством о привилегијама и имунитету које тај хуманитарни центар у Нишу има? Зато што неке западне земље то не дају", каже министар спољних послова Ивица Дачић.

О томе што Дачић признаје досада се само спекулисало. Први пут 2014. године, када се Владимир Путин из Београда вратио без потписаног споразума који би руском особљу у Нишу гарантовао посебан статус. Тада су из Владе демантовали наводе да је припремљен документ повучен под притиском Ангеле Меркел. Признање да притисака ипак има, кажу познаваоци, није случајно.

"Мислим да расте притисак да не потпишемо зато што је сада Запад много хистеричнији него пре три године, када је Русија у питању. Мислим да Ивица Дачић сада одговара том притиску Запада. Обраћајући се домаћој јавности, он у ствари шаље поруку – погледајте, ако питате наше грађане, они ће рећи ово је несхватљиво", каже новинарка Љиљана Смајловић.

Несхватљиво, јер је сличне споразуме Србија већ потписала са другим земљама – попут СОФА споразума из 2006. године, који предвиђа слободу кретања и имунитет америчким војницима, и оног из 2014, који исто гарантује припадницима НАТО-а. Зашто се то оспорава руском особљу, међу којем нема војника?

"Мислим да је Западу јако важно да посебно Србији пошаље поруку – ми не гледамо благонаклоно ни на какво руско присуство овде, а поготово на неко које је у униформи. А поготово не да ви нас изједначите у привилегијама", додаје Љиљана Смајловић.

Србско-руски центар формиран је 2012. године. Реагује у ванредним ситуацијама у земљи и региону, попут у случају поплава у Обреновцу. Евентуални дипломатски статус за особље, уверавају познаваоци, не би утицао на рад.

"Мислим да не постоји у овом тренутку наговештај да би центар могао да добије било какве друге задатке осим оних који су договорени заједно са србским властима. То је србски центар, на србској територији, и ако се тамо било шта дешава што може да наиђе на критике рецимо из ЕУ, онда је то питање на које треба да одговори Влада Србије", поручује војни аналитичар Александар Радић.

Иако има префикс хуманитарни, у страним медијима често је описиван као сумњив, а АП га је назвао руском шпијунском базом.

РТС