Че Гевара: со и шећер партизана

За доручак ћемо имати непријатељске војнике, за ручак авионе, за вечеру тенкове, изјавио је  једном својим саборцима легендарни Ернесто Че Гевара. Аргентинац пореклом, он је постао славан у читавом свету својим учешћем у кубанској револуцији, борио се у џунгли Африке и умро у Боливији. Че Гевара и четири деценије после своје смрти остаје човек-симбол.
 

Професионални револуционар, он је био далек од гастрономског уживања, мада се сигурно разумео у латиноамеричку кухињу, могао да припреми асадо - типично аргентинско јело -  месо на жару. Сваки дан би он почео од омиљеног у Латинској Америци чаја матеа. Како причају, он је волео севиче - јело од рибе, мариниране у соку лајма. У неким ресторанима се може наручити јело које се зове севиче Че Геваре.
 

Међутим,  као учесник револуционарне борбе Че Гевара је био свестан значаја хлеба насушног. Према његовим речима, у време рата је једна од највећих мука била бљутава, хладна неукусна храна.
 

Партизан се храни када може и једе шта може, - писао је Че Гевара. - Понекад он поједе много, понекад два-три дана уопште нема хране, мада се његови физички напори не смањују. Није случајно Че Гевара у својим теоретским радовима, посвећеним партизанском рату, доделио велику пажњу проблемима исхране бораца. Он је писао да у условима походног живота у тропској зони партизан стиче навике за припрему хране. Једне од тих навика му омогућују да спрема јело брже, захваљујући другим он може да зачини јело неким биљкама које расту на падинама планина, треће навике му омогућују да смисли ново јело које уноси разноврсност у јеловник партизана, а које се састоји углавном од  гомољача, прекрупе, соли, мале количине зејтина или путера, и веома ретко комада меса.
 

Команданте Че Гевара је истицао да партизан увек мора да има неприкосновену залиху намирница - пре свега неопходан за организам зејтин или путер, конзерве, које треба јести само онда када нема од чега да се спреми јело или када у торби има сувише много конзерви због чега му је отежано кретање. Велики значај Че је додељивао рибљим конзервама бог њихове хранљивости и кондензованом млеку као укусном  производу због велике количине шећера. Без шећера и соли  партизанске залихе намирница не могу да постоје, - поучавао је Че. Он је чак препоручивао партизанима да граде мање уређаје за десалинизацију морске воде ради добијања соли. При томе је додавао да не би било лоше имати и неке зачине, пре свега црни и бели лук.
 

Како је саветовао Че Гевара, основне намирнице су - мада то умногоме зависи од  места - месо, со, неко поврће, гомољаче и жито. То би негде морала да буде маланга са јестивим корењем, негде кукуруз, негде кромпир.
 

 Претпостављало се да револуционарни борци морају сами да спремају јела у походним условима, али је Че Гевара истицао да је војнику, који води тежак партизански живот, пријатно добити укусно припремљену храну. При томе је он тврдио да боље од жене партизана нико не може да нахрани.
 

У пракси партизански живот није био тако сређен, како  је тражила теорија. У време погубног покушаја да запали пожар револуције у Боливији Че Гевара  је могао да то и сам осети.  Партизани његовог одреда су стално имали оскудицу у свему. Намирница није било довољно. Два борца, која су самовољно појела конзерве, била су кажњена тиме што нису смела јести те производе када су они били у јеловнику. Једног дана је Че уписао у свој боливијски дневник: "Ловци су  убили два мајмуна, папагаја и голуба, ми смо их појели." После пар недеља је у дневник било уписано: "Одлучили смо да поједемо коња."
 

У октобру 1967. године живот револуционарног романтичара, који је сањао да нахрани гладне, био је прекинут непријатељским мецима у боливијској селви.