Лик Спаса под Кремаљском звездом
У суботу (28. августа) у Москви је одржана званична церемонија откривања иконе Спаса изнад капије Спаске куле Кремља. Без обзира на кишу, у свечаности је учествовало више од хиљаду верника. Процедуру освећивања и благослова иконе је водио Патријарх Московски и све Русије Кирил. Према речима руског лидера Дмитрија Медведева, који је присуствовао церемонији, икона ће пружити допунску заштиту народу Русије.
У 15 сати по московском времену, када је откуцавао часовник на Спаској кули, шеф државе и свети патријарх су изашли из једне зграде Кремља и прошли кроз капију Спаске куле. После богослужења патријарх Кирил се попео на украшено белим цвећем постоље и стао близу иконе.
Иступајући после освећивања иконе председник Медведев се захвалио свима ко је помогао у очувању и обнављању светиње.
Уверен сам да од момента налажења и освећивања иконе, обнављања правде наша земља стиче допунску заштиту, дакле, и сви присутни, ко се моли и воли нашу земљу.
Сада свако ко дође на Црвени трг испод рубинске звезде на шиљку Спаске куле и чувеног часовника видеће лик Христа. Скоро 80 година је та историјска и религиозна реликвија била скривена од људских очију. Икона се сматрала изгубљеном. Њено друго рођење је симболично за савремену Русију.
Налажење фреске над капијом Спаске куле у мају ове године је постало права сензација. Реч је о томе да је 1930-их година она била зазидана. Совјетска власт која је пропагирала атеистичку идеологију, није се могла помирити с тиме да би се свако, ко би ушао у Кремљ на тај главни улаз, поклонио светом лику. Било је наређено да се икона склони. Рестауратори су испунили наредбу, али нису је уништили, већ учинили све да би је сачували за потомке. То се открило у пролеће после сондирања нише над капијом, где се раније налазио свети лик.
Руководилац рестаурациолних радова Сергеј Филатов: "Под слојем малтера који смо видели у току више деценија, налазе се метална решетка и мрежа на растојању једно 10 сантиметара од иконе. Односно, између њих и иконе има ваздушни слој. Икона је насликана на вапненом малтеру. На Спаској кули су уљане боје, према документима је икона била последњи пут рестаурисана 1896. године."
Требало је скоро три месеца марљивог рада да би савремени стручњаци вратили икону свима ко жели да је види. Било ју је много теже ослободити малтера него рестаурисати. Скоро је невероватно, али је више од 80 одсто иконе сачувано, - чуди се рестауратор Константин Муравјов.
Велики рад је спроведен на откривању иконе. На њој је било много скамењених делова малтера. Када су икону зазидали радници су бацали кроз мрежу цемент. За 80 година се он скаменио.
После отклањања ситних честица и попуњавања изгубљених делова ауторског слоја уметници су с микроскопском прецизношћу ставили златну боју. Икона Спаса је практично постала као да је у првибитном облику. Христос држи у руци Јеванђеље, код његових ногу му се клањају два руска свеца - Сергиј Радрнешки и Варлам Хутински. Фреска је настала на Спаској кули средином 17. века према наредби цара Алексеја за успомену на чудесно спасење Москве од куге. Традиција стављања иконе над капијом, која води у град, постоји у Русији од прастарог доба. Изгубити икону се сматрало лошим знаком, наћи - чудом. Данашње јављање иконе је свакао, чудо. Оно не би било могуће да нису постојали људи који су захваљујући професионалној вештини и моралној снази успели да спасу реликвију од непроцењиве вредности.
Подсетимо, иницијативу обнављања икона над капијама Кремља је дао 2007. године Међународни фонд Андреја Првозваног, који је већ спровео много таквих акција. Иницијативу је подржао председник и благословио Патријарх, те је она била реализована.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/Justin Masterson/cc-by-nc/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















