Ваљевска добродошлица Романовима

Изложба фотографија „У сусрет руском цару. Романови – царско служење“, коју је, уз благослов Епископа ваљевског г. Милутина, приредио радио Источник у сарадњи са јеромонахом Игњатијем (Шестаковим), сабратом манастира Сретење из Москве, отворена је у Ваљеву на дан градске славе Друге Тројице у Центру за културу. Овај пројекат настао је са циљем да се србска публика ближе упозна са ликом и делом последње руске владарске династије, од чије се страдалне кончине наредне године навршава један век. Уз пригодан културно – уметнички програм, изложбу је у препуном Арт холу културног центра, свечано отворио Епископ ваљевски г. Милутин. 

Како се из поднаслова изложбе „Романови – царско служење“ и педесетак фото записа да закључити, Свети цар Николај други Романов раме уз раме са царицом Александром, кнегињама Олгом, Татјаном, Маријом, Анастасијом и царевићем Алексејем, истински је служио свом народу. Он, као војни заповедник на бојном пољу и државник за преговарачким столом. Оне, као болничарке од помоћи при најтежим лекарским захватима. Уз болничке постеље, са речима охрабрења и утехе. Племените и хумане, биле су при руци свима којима је помоћи требало. Да је власт схватао као служење, а не привилегију, говори и чињеница да је се након Фебруарске револуције 1917. године престола добровољно одрекао, у жељи да избегне грађански рат. Али, то бољшевичким снагама није било довољно. Стрељали су га мучки у Јекатеринбургу, 17. јула 1918. године, заједно са породицом и оданим му слугама.

Године 1981. Руска Загранична Црква прибројала је царску породицу Романов реду светитеља, а деветнаест година касније то је учинила и помесна Руска Православна Црква. Цар Николај Романов био је велики пријатељ Срба, у чију је одбрану ступио у време Првог светског рата. „Смемо ли икада заборавити да је руски цар са децом својом и милионима своје браће пошао у смрт за правду србског народа? Смемо ли прећутати пред небом и земљом да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?“, речи су Светог Владике Николаја о славном му имењаку на које је приликом отварања подсетио свештеник Игор Илић. И нису Срби заборавили. Наша престоница Београд прва је на свету у којој једна улица носи име цара мученика, а подигнут му је и споменик у близини Руског дома. 

Изложба фотографија царске породице, која је била велики љубитељ ове врсте уметности, пропутовала је више градова широм Србије, Републике Српске и Црне Горе и наишла на сјајан пријем и велику љубав народа. На фотографијама из различитих периода живота Романових, које су прикупљене у историјским и приватним архивама, могу се видети портрети, тренуци благосиљања војске, помагања уневољенима, али и шетње и игре царског пара са својим наследницима. 

У свима њима, указао је Владика Милутин, приметна је хришћанска љубав, која везује породицу. Породицу – малу Цркву, чија је егзистенција данас у кризи услед заборављања хришћанских вредности. Романови су били везани најчвршћом љубављу. Дељењем су је међусобно умножавали и отуда су је толико имали за све друге. О снази љубави коју је царица Александра имала за свог господара говори и збирка њених записа „Дарујте љубав“, које су приликом отварања изложбе дубоко емотивно казивале даровите гимназијалке Доротеја Вуковић и Александра Томић. 

Да радост сабрања традиционалним србским и руским песмама увелича био је ту Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“ са диригентом Вањом Урошевић. Из географски далеке, али срцем веома блиске Русије да заблагодари Ваљевцима на гостопримству Светом Цару Николају дошао је јеромонах Игњатије (Шестаков), идејни творац ове изложбе и неуморни прегалац у славу Господа и свете породице. Са историјским подацима о Романовима, посетиоце отварања изложбе упознао је протонамесник Слободан Алексић, директор радија Источник. 

Изложбу „У сусрет руском цару. Романови – царско служење“ Ваљевци ће бити у прилици да погледају до 16. јуна 2017. године у Арт холу Центра за културу.

Православље