Ривалство Макрона и Меркелове о вођству у Европи

Иза осмеха због обновљене динамике француско-немачких односа и Европе, на помолу је ривалство Емануела Макрона и Ангеле Меркел о вођству у Европи, оценила је агенција Франс прес.

„Дипломатски пуч“, који је ове недеље организовао нови француски председник позивајући америчког председника Доналда Трампа на државни празник, као и недавна посета руског председника Владимира Путина Француској, представља пример прерасподеле улога лидерства у Европи.

„Француска је поново у игри“, оценио је председник Фондације Шуман, специјализоване за европска питања, Жан-Доминик Ђулијани.

Немачка канцеларка је неколико година била доминантна на европској дипломатској сцени.

Меркелова је била највише цитирана у англосаксонским медијима после одлуке Велике Британије да иступи из чланства у ЕУ, потом после избора Трампа у САД, у којима је представљена као „нови лидер слободног света“ према растућем популизму и ауторитаризму.

Сама немачка канцеларка не воли да је тако гледају. Њена доминантнија улога у Европи више је резултат дате ситуације него њене воље за тим, навела је француска агенција.

Велика Британија се због „брегзита“ сама удаљила као могући лидер у Европи, док је Пољска критикована због ауторитаризма, а Италија и Шпанија економски су ослабљене.

Доласком Макрона на власт у Француској, улога лидерства се може променити.

Немачки дипломатски извори рекли су да су изненађени доласком Трампа у Париз. Лист „Шпигл“ је оценио да је Макрон тим гестом желео да „ласка Трампу, али и да провуче замисао да је могући лидер у Европи“.

Макрон је одлучио да Трампа „врати и круг“ да не би био изолован, док је Ангела Меркел заузела чврст став према америчком председнику којег стално критикује због протекционизма или одлуке да се САД повуку из међународног споразума о климатским променама.

Медији у Швајцарској оцењују да би Макрон могао да замени немачку канцеларку, која се не би томе противила јер се припрема за парламентарне изборе и не жели да само Немачка „држи узде Европе“.

АФП закључује да ће „тренутак истине“ о водећој улози у Европи бити тек после избора у Немачкој, заказаних за септембар.