И уму, и срцу

Започиње школска година. Ученици и студенти пуне разреде и слушаонице. Посебно се радују прваци и студенти прве године. За њих започиње сасвим нов, непознати и зачуђујући живот.

Данас је у свим школским установама празнијк - цвеће, беле машне, свечани редови и отворени часови које могу да посете родитељи и гости. Ипак, и ученици и учитељи знају да ће већ сутра започети озбиљан рад, који ће захтевати напор, концентрацију и стрпљење. Јер савремна школа у широком смислу те речи истиче све новије захтеве, каже заменик председника Комитета Државне думе РФ за образовање, председник удружења Знање Олег Смолин.
 

Убеђен сам: како би образовање било успешно, право, треба да се споје две ствари: са једне стране најбоље домаће образовне традиције, са друге најновије образовне технологије. Ако се говори о традицијама, руско образовање је увек било јако по својој фундаменталности. Никада нисмо сводили образовање на функционалну писменост. Никада нисмо сматрали да дете треба да научимо само једно - да не гура прсте у утичницу, а законе Ома или друге физичке законе уопште да не мора да зна.
 

Како би руско образовање било конкурентно, уверени су експерти, неопходно је развијати електронске технологије, приближити наставни процес актуелним потребама науке, економије и друштва. Није случајно што је најпопуларнија тема литерарног конкурса одржаног у Русији Директор школе 2010. била опремљеност учионица компјутерском техником, видеоопремом. То ће помоћи да се часови учине разноврснијим и пружити могућност ученицима да сами проналазе потребне информације, развијајући њихову самосталност и стваралачке процесе.
 

Друга компонента успеха образовања је, како сматрају стручњаци, развој духовности. У јулу 2009. године Председник Русије је предложио да се у низу региона спроведе експеримент о предавању основа религизоне културе у школама, историје религије и световне етике. Увођење оваквог курса у мрежу школског програма, убеђен је заменик шефа Синодалног одељења за односе Цркве и друштва отац Геогриј, пружиће ученицима могућност да упознају оне религиозне традиције које постоје у нашој земљи.
 

Несумњиво, поставља се питање колико су ове традиције савремене у данашњој школи, пошто и научна знања напредују, и интереси генерације која стасава могу да леже у различитим областима. Ипак представа о религиозној, културној традицији пружа извесну окосницу моралног образовања, моралну подлогу како би омладина могла не само да стиче суму знања, већ и да стекне нешто што ће утицати позитивно на њихове односе са пријатељима, родитељима, на њихов ход кроз живот.
 

Човек, писао је познати совјетски педагог Василиј Сухомлински, може да постигне све тајне уређења света, али ако се не научи да воли, остаће дивљак. Како се то не би десило, образовање треба да развија не само разум, већ и да усавршава душу, да даје храну и уму, и срцу.