Филмски квартет из Русије на острву Лидо

Венеција се припрема за поделу лавова. Првог септембра овде је отварен 67. међународни филмски фестивал који ће за десет дана бити завршен свечаном церемонијом: главна награда, статуа Златни лав, наћи ће се у рукама победника.
 

У два конкурсна програма овог најстаријег филмског форума Русија је заступљена четворком учесника. У главном конкурсном програму Венецијанског фестивала то је режисер Алексеј Федорченко са филмом Жутовољке. Прича о човеку који путује да сахрани преминулу жену и успут се сећа њиховог заједничког, скоро срећног живота. Између осталог, мале птице жутовољке присутне су не само у називу филма, оне путују заједно са јунацима ове „еротске драме", како назива свој филм Алексеј Фјодорченко. Организатори Венецијанског филмског фестивала очигледно су видели тамо не само еротику, и забранили приказивање руског филма деци до 18 година. А режисер ипак инсистира да у Жутовољкама нема ништа страшно и да је све врло лепо. Фјодорченко чак намерава да поведе своју осмогодишњу девојчицу на конкурсну пројекцију.
 

Жутовољке су снимане према причи Дениса Осокина. Са тим прозаиком режисер сарађује не први пут, пошто је уверен да је Осокинова проза посебно актуелна. Овакво објашњење дао је Алексеј Фјодорчнеко у интервјуу за Глас Русије.
 

Мени се чини да управо то недостаје сада и у филму и у животу - тиха лепота, светла туга, и зато ми је било врло блиско стваралаштво Дениса Осокина. Денис је већ написао три нова сценарија за мене, и сви се врло разликују од савременог мејнстрима. Немам задатак да станем у ред изабраних, наставља Аелксеј Фјодорченко, већ једноставно радим оно што ми се свиђа. До сада ми је то полазило за руком и надам се да ће тако бити и убудуће.
 

Из Венеције Алексеј Федорченко већ је донео награду. Пре пет година његов филм Први на Месецу био је награђен у програму Хоризонти, другом по значају после главног конкурсног програма, где се акценат ставља на експеримент и нове тенденције у кинематографији.
 

Ове године на признање у програму Хоризонти рачунају три руска филма одједном. То је рад истакнутог режисера Рустама Хамдамова: краткометражна бајка о балету Брилијанти, једини од три филма са сижеом. Његова јунакиња, коју између осталог игра чувена прима-балерина петербуршког Маријинског театра Диана вишњева, краде брилијанте из златаре. У другом филму Слаби Рот фронт московског видео уметника Виктора Алимпиева сиже се само претпоставља. Средствима пантомиме аутор излаже сопствену филозофију „слабе песнице", другачије речено скоро као код Толстоја: „непротивљење злу насиљем". Најрадикалнији је трећи руски излазак ка венецијанским Хоризонтима - видео-инсталација Надахнуће, коју је извео у Европи познати тандем Мизникова-Проворов.
 

За руску кинематографију Венеција је више пута била срећан град. Разноврсне награде фестивала, између осталог и Златне лавове, одвозили су режисери Андреј Тарковски и Сергеј Соловјов, Никита Михалков и Андреј Кончаловски, Андреј Звјагинцев и Алексеј Герман млађи, као и истакнути глумци Михаил Уљјанов и Олег Борисов. Да ли ће бити настављена славна традиција, биће јасно 11. септембра, када ће жири прогласити имена победника. Између осталог, у жирију под руководством Квентина Тарантина радиће Ингеборга Дапкунајте, литванска глумица чији је стваралачки и не само стваралачки живот везан углавном за Русију.