Путин наложио да се руска сателитска навигација хитно изједначи по могућностима са америчким GPS

Реномирани немачки лист Die Zeit оценио је: ево, руско-белоруски стратешки маневри „Запад-2017” стигоше до свог финала, а ни трага од „агресије на балтичке земље и Запад”, којом су нас недељама плашили, ни трага.

Маневри су почели 14. септембра – „ваздушним нападом” који су одбили бодови руске Балтичке флоте.

Потом су ратни авиони две земље – у оквиру тестирања Јединственог система ПВО – „уништавале” непријатељске формације бомбама и недиригованим ракетама.

На полигонима Борисовски и Осиповичски „уништаване”  су диверзантске групе и одбијан напад „главних снага условног противника”.

Друга фаза маневара почела је 17. септембра, а завршава се 20. септембра. Јединице две земље ће увежбавати „маневарску одбрану” и прелаз у контранапад.

За поподне 20. септембра планирано је „потпуно разбијање противника”.

У „разбијању” ће учествовати и беспилотне летелице, зенитни топовски и ракетни системи „Тунгуска”, зенитни ракетно-топовски системи „Панцир-С1” и зенитни ракетни системи „Стрела-1”. Плус: тенкови Т-90, најновија руска оклопна возила за подршку тенковима „Терминатор”, фронтовски бомбардери Су-24, ловци-бомбардери Су-34 и ударни хеликоптери Ми-24, Ми-28 и Ка-52.         

Притом су посаде система „Панцир-С” увежбавале пресретање и уништавање нисколетећих спорих „циљева”.

Такве мете су „глумили” авиони Ан-2 који су летели мање од 50 метара изнад земље брзином до 200 километара на сат.

У маневре је било укључено више од 30 беспилотних летелица.

Маневре прати 95 страних посматрача из 50 земаља.

Једнодневно „инспекцијско” присуство маневрима 18. септембра је имао и Владимир Путин.

Симптоматично је што је одмах по повратку у Москву сазвао Војно-индустријску комисију и затражио од руске војне науке и индустрије, као и Министарства одбране РФ, да обезбеде „технолошку независност свих перспективних војних пројеката од страних делова”.

Руски лидер је затражио и да се направи анализа која ће упоредити могућности и ефикасност руског сателитског навигационог система ГЛОНАСС са америчким GPS.

После завршетка рада Војно-индустријске комисије, Дмитриј Рогозин је открио

„Преседник је оценио да је крајње важно да се наш навигациони систем за најкраће време по могућностима изједначи са америчким”.

Рогозин је додао да руски систем тренутно оволико заостаје за :

„Ако они имају резолуцију 3,6 метара, наша је око 7 метара. Међутим, следе лансирања наших нових апарата ГЛОНАСС-К2 крајем 2018-те и почетком 2019-те па ћемо већ 2020-те бити потпунно конкурнтни са Американцима”.

Рогозин је са поносом нагласио: „Раније смо потпуно зависили од увоза микрошема, нарочито специјалних микрошема које могу да функционишу у космосу и у вакууму. А сада могу да објавим да се на територији Русије производи све што је потребно нашим стратешким нуклеарним снагама”.

Специјализовани московски портал iz.ru објавио је да државна војна корпорација „Ростех” разрадила „технологију навигације” без сателита која обезбеђује позиционирање објеката са почетном тачношћу до 10 центиметара, док најбоља сателитска има прецизност у дијапазону – 1-3 метра.

Факти