Исландске тајне НАТО-а

Последњих дана у европским медијима не смирује се узбуђење изазвано у суштини сензационалним чланком британског Фајненшл Тајмса. Наслов чланка је речит: База из доба хладног рата постаће приватна школа за припрему пилота. Реч је о конзервисаној ваздухопловној бази НАТО-а у исландском Кефлавику, који је некада био тачка ослонац алијансе на северу Европе.
 

Како саопштава између осталог лист, влада Исланда сада преговара о томе да изнајми поменуту базу извесној приватној компанији Е.С.А. По речима суоснивача компаније, Холанђанина Мелвила тен Кејта, његова фирма у сфери војне припреме врши улогу „службе за изнајмљивање". При чему, према званичном сајту, своје услуге она нуди по читавом свету. По подацима Фајненшл Тајмса, фирма намерава да закупи од Белорусије тамо модернизоване руске ловце Су-27 и да их смести у Кефлавику. Они ће се користити као авијација условног противника у школским ваздушним борбама.
 

Програм је договорен са белоруском страном о куповини 15 ловаца Су-27, уз могућност куповине још 18. По оценама експерата, ако до посла дође, то ће бити највећа продаја ловаца у приватне руке и први случај масовног извоза војних авиона руске производње у земљу НАТО-а. При томе у компанији тврде да је ратно ваздухопловство пет земаља већ изразило жељу да тренира своје пилоте у борбама против „противника" који користе Су-27. На каквог се противника мисли? Русија ове авионе у сваком случају користи. Фирма је објавила такође да јој за реализацију пројекта треба 45 пилота и копнени персонал. Пилотима се нуди плата од 160 хиљада евра годишње - више него што би добили у путничким авионским компанијама.
 

Истина, и белоруски и руски званичници негирају могућност оваквог посла. Као прво, Минск нема такав број авиона, а осим тога ни Белорусија, ни Русија са приватним фирмама које се баве наоружањем немају посла. Ипак, ова прича је већ изазвала снакдал на Исланду, који је једина земља у НАТО-у која нема сопствене оружане снаге. Противница пројекта називају фирму Е.С.А. Програм тајанственом приватном армијом, која покушава да испуни вакум после одласка американаца из базе у Кефлавику 2006. године. Занимљиво је да се нешто раније у другом британском листу Дејли Телеграф појавила публиакција о извесној рацији руских подморница према бази британске ратне морнарице, тобоже ради идентификације шумова енглеских подморница. Појава и првог и другог чланка се подударила са дискусијама о неопходности смањења војних трошкова, која се води управо ових дана у Великој Британији.
 

Све ове публикације, које су данас присутне у енглеској штампи, каже Виктор Литовкин, војни експерт и одговорни уредник листа Независимое военое обозрение, подсећају на доба хладног рата, када су од Руса покушавали да праве агресивна чудовишта. Циљ је да се увећају војни буџети, да се код људи створи представа о Русији као о агресивној држави. У суштини, Русија нема никакве задатке популаризације своје идеологије у иностранству. За разлику од тих истих САД и Велике Британије, које, на пример, покушавају да наметну данас Авганистану своју представу о томе како треба да се гради политика ове државе.
 

Иступајући ових дана на Московском државном институту за међународне односе, руски министар иностраних послова Сергеј Лавров приметио је између осталог да се блок НАТО-а заглавио између прошлости и будућности, и та двострука егзистенција већ се превише отегла. Сада, у новим геополитичким условима, резимирао је министар, алијанса има шансе да се претвори у флексибилнију и савремену организацију у сфери осигурања безбедности. Ако је, да додамо уз то, у прошлост не буду гурали тајни послови у духу хладног рата, попут исландског.