Сочи - град спорта и џеза

Актуелно екстремно лето, које је натерало руске грађане да се опросте од нада у добар род у пољопривреди, било је много благосклоније према приносима на њиви уметности. И најегзотичнији, најнеочекиванији и најпријатнији рекорд тих приноса била је победа младог руског џез пијанисте Николаја Сидоренка на познатом џез фестивалу у свету који се одвија у швајцарском граду Монтреу. Између осталог, тамо се истакла и џез певачица Јулиана Рогачева, која је освојила другу награду и награду симпатија публике.
 

Дипломац Руске музичке академије Гнесини, 25-годишњи Николај Сидоренко у финалу је морао да се такмичи са 5 пијаниста виртуоза одједном, који су са своје стране били одабрани од 44 претендената из 23 земље. Самокритично расположен Николај није био баш задовољан финалним наступом. И то је добро, сматра његов педагог из Академије Игор Бриљ. Он је врло емоционалан човек, истиче доајен џез уемтнсоти. Много пута сам му скретао пажњу да је потребно имати с времена на време хладну главу, како би материјал којим владаш сложио у композицију. Он је врло добро поткован технички. А када сам сазнао да је његов отац такође музичар, предавач хармоније, постало ми је јасније одакле код Николаја владање хармонијом. Врло музикалан момак...
 

Са својим учеником Игор Бриљ се упознао када је овај имао 15 година. Николај је допутовао у Москву из црноморског града Сочија - будуће престонице Зимске Олимпијаде 2014. године. Он се уписао одмах на старије курсеве Академије, сећа се Игор Бриљ. Од почетка су ме заинтересовали његови аранжмани за соло клавир, композиције. Оне су врло занимљиве и по мелодијском мишљењу и хармонијски. Николај Сидоренко, између осталог, и сам са задовољством и извесним чуђењем говори у интервјуу за Глас Русије како је почео да ствара.
 

Пијаниста каже да се то десило чим је почео да се бави џезом, на другој години музичке академије. Ноћу, када се налазио у путу, у главу му је буквално ушла музичка фраза и вртела се док није дошао кући. Стигавши, каже Николај, брзо сам почео да свирам ту фразу да је не заборавим и да је наставим. На основу ове фразе направио сам тему. И сада на конкурсима свирам своју музику, то се поздравља.
 

У џез, као и већина руских пијаниста, Николај је дошао из класике.
 

У музичкој школи и на академији свирао сам много класике, при томе говорили су да није лоше, каже за Глас Русије Николај. И мени су наравно, управо тамо усадили љубав за класику, али и џез ми се исто веома допао. Џезу треба доћи. Прво ми то није полазило за руком. И сада ми не полази баш све, али радим. Кажу да сам превише самокритичан. Али мени се чини да ако ниси захтеван према себи, једноставно престајеш да растеш.
 

За сада звездана болест Николају Сидоренку не прети. Он се озбиљно припрема за снимање првих албума у животу. Један од њих са руским колегама. Други...
 

Захваљујући конкурсу зимус сам добио могућност да снимим у Швајцарској, каже Николај. Тамо ће у снимању учествовати победници разних номинација конкурса. Од њих се формира састав, додаје се ритам-секција, и снима се у року од недељу дана у швајцарском студију диск.