РТ: Горбачовову било обећано да се НАТО неће ширити исток

Извор: Восток / РТ

Западни политичари су 1990. године више пута уверавали совјетског лидера Михаила Горбачова да се НАТО неће ширити источно од немачких граница, али је то обећање погажено за мање од деценије касније, показују тајне архиве са обе стране, након преговора о рушењу Берлинског зида.

Истраживачи из еминетног архива Националне безбедности на Универзитету "Џорџ Вашингтон", који је специјализован за објављивање кључних података из врха владе, саставили су 30 кључних докумената који јасно показују да је неколико највиших западних званичника једногласно обећавало Горбачову да се НАТО  неће проширити на исток. Неке од ових су јавно доступне већ неколико година, а друге су откривене као резултат захтева за слободом информација за студије.

Током 1990. године, две Немачке и лидери четири земље победнице из Другог светског рата, СССР, САД, Велика Британија и Француска, преговарали су о споразуму о поновном уједињењу, који је потписало шест страна у Москви у септембру, а капиталистичке државе су покушавале да смире страхове да би поновно уједињене ове државе у срцу Европе представљало опасност за Совјетски Савез.

У фебруару је државни секретар Џорџа Буша, Џејмс Бејкер уверавао свог совјетског колегу Едуарда Шеварднадзеа да у Европи после хладног рата НАТО "више неће бити ратни - мање војна организација, а много више политичка и да неће имати независне способности".

Без обзира на то, Бејкер је обећао Шеварднадзеу и да "челичне гаранције потврђују да снаге НАТО-а неће кренути ка исток". Истог дана у Москви, он је фамозно рекао совјетском генералном секретару да се савез неће померити "ни један метар ка истоку".

Следећег дана, 10. фебруара 1990. године, Хелмут Кол, будући канцеличар уједињене Њемачке, поновио је исти став Горбачову, иако се нису сложили по другим питањима.

"Верујемо да НАТО не би требао проширити сферу своје активности. Морамо пронаћи разумно решење. Добро разумем безбедносне интересе Совјетског Савеза и схватам да ћете ви, господине генерални секретару и совјетско руководство морати јасно објаснити шта се дешава совјетском народу", рекао је Кол.

Касније тог месеца, разговарајући са чешкословачким председником Вацлавом Хавелом, председник Џорџ Буш је рекао: "Нећемо се понашати на погрешан начин - ми побеђујемо, ви губите".

"Реците Горбачову да ... тражим од Вас да кажете Горбачову да се нећемо понашати према Чешкословачкој или било којој другој земљи на начин који би компликовао проблеме о којима је тако отворено разговарао са мном", рекао је амерички председник, разговарајући са чешким реформатором и некадашњим дисидентом.

Француски председник социјалиста Франсоа Митеран отишао је даље и рекао да се не залаже ни за јединствену Немачку, а такође да се прикључи НАТО-у, што је отворено делио са совјетским лидером.

На крају, Совјети су померили своје снаге ван Немачке, а касније и из других земаља источне Европе, без иједног непријатељског инцидента. Међу онима који су отишли кући био је официр КГБ-а Владимир Путин, који је био смештен у Дрездену између 1985. и 1990. године.

Обећање је трајало само до 1997. године, када су Пољска, Чешка и Мађарска позване у савез. Укупно 13 источноевропских држава од тада су постале чланице НАТО-а.

Горбачов, а потом и Путин, често су жалили јер је Запад погазио обећање, каснијим угрожавањем крхког поверења након повлачења СССР-а и наступајућом превласти САД.