Руско-француска апокалипса у Бољшом театру

Први пут за низ година Бољшој театар отвара сезону не класичном руском опером, већ светском премијером балета. Поставка је важна, указује на нове смернице, нове правце развоја позоришта, тачније склоност ка експериментима. Представа има и одговарајући назив - Криејшн 2010.
 

Премијера балета била је један од највећих догађаја унакрсне Године култура Француске и Русије. Припреме за њу започеле су мал те не пре три године. Управо тада је истакнути савремени француски кореограф Анжелен Прељжокаж допутовао у Москву, како би позвао неколико играча ради учешћа у једној од његових поставки. Уметници Бољшог театра су оставили на њега такав утисак да је он добио идеју да направи свој нови балет на тој сцени, ујединивши две трупе - своју и московску.
 

Прво се балет назива Апокалипса, јер основа за њега била је Књига откровења Јована Богослова из Новог завета. Апокалипса је грчка реч, која значи „збацити покрове", тачније показивати оно што је скривено. Корегораф је изјавио да балет није буквална илустрација 22 главе Откровења. То је пре размишљање о свету, о бићу, својеврсна „реалност очима уметника". Зато је назив био промењен у Криејшн-2010. Други назив представе гласи „А даље миленијум мира". Кореограф објашњава:
 

Реч је о томе шта се дешава са светом пошто се реалност коју познајемо, наше друштво захваћено гангреном, искварено злом, заврши. Затим наступа царство Божје. И то је царство мира. Али апокалипсу сви прихватају као тренутак катаклизме, а сасвим је могуће да то није некаква секунда времена, већ нешто врло дуготрајно, што се дешава постепено, потајно. И можда се дешава већ сада, каже Анжелен Прељжокаж. Мени се чини, што је најстрашније, да данас у свету постоји нетрпељивост. Како је рекао Андре Малро, 21. век ће бити религиозни век или га уопште неће бити. И заиста, у извесној мери може се рећи да он започиње као религиозни век. Али, нажалост, свако се у том веку, покушавајући да утврди своју религију, понаша крајње нетрпељиво према другим религијама. И то постаје врло опасно, сматра Анжелен.
 

У том смислу индикативна је сцена која симболизује древни Вавилон, где су играчи на сцени прекривени тканином преко лица, они као да виде и не чују једни друге или финале представе, када уметници бришу заставе разних земаља, што се види као извесни процес очишћења... Тако да је извођење вечно актуелног сижеа од стране интернационалне трупе сасвим симболично.
 

Музику за представу направио је познати француски ди-џеј и композитор Лоран Гарније, кога зову оцем француске електронике. Истакнути индијски сликар Субдох Гупта дебитовао је као сценограф, доносећи на сцену металну стихију, која му је блиска: његов адут је скуптура и инсталација од нерђајућег челика. Између осталог, сценографија је по речима уметника минимална. Минималистичке костиме направио је руски креатор Игор Чепурин. Солисткиња Бољшог театра Анастасија Мескова, једна од 10 играчица, које је Прељжокаж одабрао за пројекат, приметила је:
 

Нисам чула за такве експерименте пре тога. Мислим да је то јединствен пројекат, када се две трупе уједињују ради његовог оваплоћења. Тачније не само да позивају некаквог солисту, већ се читав пројекат дели тачно на пола - на Русе и стране уметнике.
 

После премијере у Москви представа ће бити приказана у Француској и другим европским земљама. Уверен сам да ће овај пројекат бити занимљив и руској, и европској публици, јер то је савремени балет и узајамно проницање две велике балетске школе. Ми се поносимо својом класиком, али мислим да ће овај рад бити врло важан за нас, изјавио је генерални директор Бољшог театра Анатолиј Иксанов.