Сировине из космоса: Русија покреће космичко рударство
У Националном истраживачком технолошком универзитету „МИСиС” потписан је меморандум о покретању космичког рударства у Русији.
Представници водећих универзитета, иновационог бизниса, као и државних и недржавних института за развој донели су ову одлуку после дугог разматрања. Говорило се о стварању жироскопског робота-млина за рад на Месецу, о развоју ефикасних метода за експлоатацију воде из месечевог тла, као и о неопходности развоја руског законодавства, како би се руским компанијама омогућило да на Земљином сателиту врше ископавања руда.
Према процени међународних експерата, освајање космичке сировинске базе може да повећа обим међународног тржишта у сфери космичких радова и услуга на три билиона долара. Осим тога, коришћење космичких сировина и производа њихове прераде непосредно на орбитама или природним космичким објектима суштински ће променити парадигму космичке технике.
С друге стране, међународно законодавство у сфери коришћења космичког простора данас забрањује комерцијално коришћење сировина из космоса. Зато научнотехничка политика Русије није подржавала пројекте у том правцу, па самим тим практично не постоје ни инвестиције у ту сферу.
МИСиС
Међутим, ситуација се веома брзо мења: САД и Луксембург су током последње две године једнострано потписали документе о космичкој конкурентности, који регулишу експлоатацију руда на астероидима.
Зато су сада руски научници и бизнисмени потписали меморандум у чијем тексту се говори о „неопходности, сврховитости и правовремености стварања потребних услова у оквиру научно-техничке политике државе за развој експлоатације рудних богатстава у космосу”. Између осталог, наравно, ради се и о стварању потребне законске базе, наводи се у саопштењу.
Савремено научно-практично искуство руских универзитета рударско-геолошког профила омогућава да се успешно адаптирају технологије које се користе у традиционалној рударској производњи за услове у космосу.
„На западу су после усвајања нових правила почеле активне инвестиције у космичку рударску производњу”, изјавио је генерални директор научнообразовног центра „Иновационе рударске технологије” Научноистраживачког института „МИСиС” Павел Ананјев. Русија такође треба да направи своја правила која, с једне стране, не би кршила постојеће забране на извоз космичких руда, а с друге би омогућила нашим стручњацима да развијају практичне технологије у сфери експлоатације и орбиталне производње”.
По мишљењу стручњака, с тачке гледишта економске исплативости транспорта, са Месеца има смисла набављати само хемијски елемент хелијум-3. Он је невероватан извор енергије, и 20-30 тона овог елемента је довољно да задовољи, на пример, све енергетске потребе Земље за годину дана.
Сви остали ресурси, као што су соларна енергија, вода, гасови, конструкциони материјали и ретки елементи, треба да се користе непосредно у космосу за рад лунарних база и орбиталних лабораторија, сматрају научници.
МИСиС
Они су већ представили низ практичних пројеката за експлоатацију у условима космоса. Између осталог, на пример, пројекат лаког и компактног роботизованог млина за извлачење ретких елемената из стена, између осталог, дијаманата из кимберлита. Још један пројекат је Месечев робот за експлоатацију реголита и извлачење воде из њега, који ће се кретати по Месецу и вршити пробна бушења.
Russia beyond
- Извор
- фото: МИСиС / Russia beyond/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- космос
- истраживање
- ресурси
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















