Јужни ток ће потећи у Републику Српску?

Русија и Република Српска настављају да успостављају сарадњу: после недавне посете делегације на челу са премијером Републике Српске Милорадом Додиком у Москву, уследила је посета сталног представника председника РФ Георгија Потлавченка и групе руских политичара и бизнисмена Бања-Луци.
 

Високим руским гостима у Републици Српској се допала клима: и политичка, и економска. Тако да се може претпоставити да нове стране инвестиције у привреду ентитета нису далеко. Као што можда ни придруживање републике пројекту Јужни ток није далеко.
 

Детаље посете за Глас Русије изнео је у интервјуу председник Народне скупштине РС Игор Радојчић:

Постоји обострани интерес за неколико крупних области. Ми већ имамо добро искуство  са руском инвестицијом у нафтни сектор, јер је руска компанија „Зарубежнефт" купила рафинерију у Броду, уложила велика средства, запослила око хиљаду и по радника, има добру производњу и намерава проширивати капацитете. Постоји интерес да се у нафтни сектор и даље улажe. Пре неколико деценија  је на овим просторима било истраживања могућих ресурса нафте. Руска страна је заинтересована  да то истраживање настави и са наше стране постоји спремност да руским инвеститорима буде омогућена та врста концесије.
 

Такође, премијер РС господин Додик је  недавно у Москви потписао споразум, који се односи на гасификацију.  Ми смо заинтересовани, пошто само један крак гасовода тренутно улази у Републику Српску код Зворника, иде према Сарајеву. Заинтересовани смо за гасификацију читавог северног дела. Ту би руске компаније кроз пројекат „Јужни ток"  требале да иду на повезивање и проширивање мреже на већем делу Републике Српске. Са наше стране постоји апсолутна заинтересованост за то. Оцењујемо да са руске стране такође постоји спремност и да се онда РС повеже са својом инфраструктуром на онај главни крак који би ишао кроз Србију. То је изузетно важан пројекат јер је коришћење гаса за различите потребе један од веома важних енергената и отвара низ различитих могућности. Може се о томе разговарати и са аспекта цене, и са аспекта домаћинстава, и са аспекта привреде, која би га користила. То је нешто, што читава западна и средња Европа  већ користи као предност док је подручје Балкана врло слабо снабдевено, има врло слабу мрежу. Треба практично развијати  мрежу гасовода и онда прикључивати на њу привредне и приватне субјекте.