Енергетски дијалог: јубиларна „љуљашка"

Европски парламент је на својој седници у Стразбуру одобрио нацрт закона, позваног да осигура безбедност испорука гаса у Европу. Како се каже у документима с појашњењима, ово је изазвано прекидима у испоруци руског гаса у току последњих година. Рад Европског парламента који ће трајати до 23. септембра обавља се у предворје десетогодишњице енергетског дијалога, који ће идућег месеца бити одржан између Москве и Брисела. Знак за старт дат је 30. октобра 2000. године на самиту Русија-ЕУ у Паризу.
 

У нацрту закона који су прихватили европски посланици предвиђен је читав низ мера за случај кризних околности. Неке тачке звуче заиста драматично. Између осталог, Европска комисија може да прогласи „ванредно стање", како у оквиру целе ЕУ, тако и на регионалном нивоу. У том случају она ће наступати у улози „гаранта" координације активности чланова Уније и сарадње с „трећим земљама". Што се тиче координације, конкретно се планира увођење система за спајање гасне мреже унутар ЕУ. У случају да дође до озбиљне ситуације смањене испоруке гаса или наглог скока потражње ова или она држава ЕУ уводи „ванредни план", који треба да гарантује оперативни приступ резервама гаса суседних држава. Предвиђају се и друге мере.
 

У току разматрања „гасног" закона европски посланици су препоручили извршним структурама Европске уније да посебан приоретет дају пројекту „Набуко" - како због „политичког значаја", тако и у смислу финансирања. Помињање овог засад виртуелног пројекта - вољеног детета свих оних који желе да се ишчупају из озлоглашених „гасних окова" Москве у новом нацрту закона, може се рећи, све ставља на своје место. Одмах се очигледно потврђује главни узрок због којег енергетски дијалог шлајфује - његова политизација. Управо о томе су пре недељу дана овде, у Бриселу, разговарали учесници дводневног јубиларног међународног форма за дискусију „Дневни ред Русије и Европске уније: јединствена енергетска платформа је основа безбедности будућности Европе."
 

Како је истакнуто на овом форуму, протекла деценија „није прошла узалуд". Истовремено, по речима председника руског Центра енергетске политике и дипломатије Станислава Жизнина, новајлије које су се у ЕУ појавиле после 2004. године почеле су да постављају политичке услове и процес је по његовим речима „моментално почео да шлајфује". Директор Института за енергетику и финансије Владимир Фејгин објашњава шлајфовање енергетског дијалога „потпиривањем страхова" и сматра да је Европска Унија усмерена на израду стратегија које је удаљавају од сарадње с Русијом уместо да мирно анализира ситуацију. Узгред речено, буквално неколико дана пре заседања Европског парламента европски комесар за питања енергетике Гинтер Етингер (Günther Oettinger), је боравећи у Берлину, плашио немачке политичаре и бизнисмене наводном тежњом Москве да у своје руке приграби „сву светску трговину" гасом. А у закључку је господин Етингер ипак похвалио пројекат „Набуко". У разговору с „Гласом Русије" Максим Шеин, шеф аналитичког оделења ИК „Брокеркредитсервис", карактер развоја енергетског дијалога је назвао двојним.

„Ако се има у виду број земаља Европске уније, њихова „шароликост" и недостатак јединствених делатних органа управе, животна, позитивна тачка тешко да ће уопште бити стављена. То ће, као увек, бити „љуљашка". Односно, на почетку - „не верујемо", „хајде да се удаљимо од Русије". С друге стране, постоји практична раван на којој се нешто ради. А ради се између појединих земаља - пре свега између Русије и Немачке, Русије и Италије, Русије и Француске, односно постоји велики „политички врх" Европске уније, а постоје и кључне земље с којима заправо има смисла водити главни дијалог."

Да ли ће још дуго хватати залет „љуљашка" енергетског дијалога? Очигледно, док неко не престане да је гура.