Спасење опозиције зависи од саме опозиције

Московски градски суд прогласио је незаконитим одбијање владе Москве да се организује акција Дан гнева 20. марта на Пушкинском тргу. Ова одлука може да се оцени као озбиљан корак на путу стасања опозиције у Русији. Друго је питање да ли ће опозиционари успети да постану реална политичка снага.

Многи посматрачи истичу да се актуелна јесен одликује активношћу опозиције. 16. септембра у Москви је била формирана коалиција Демократских снага за Русију без самовоље и корупције. У плановима коалиције је стварање партије која би могла да учествује у парламентарним и председничким изборима 2011. и 2012. године. Упоредо са тим било би неправилно мислити да се опозиција појавила тек сада, упозорава председник фонда Политика Вјачеслав Никонов.

Опозиција у Русији постоји током свих последњих деценија, после тога како је Русија постала самостална држава. При чему опозиција је најразличитија. Најјача је током последњих година била комунистичка опозиција. Постојала је националистичка опозиција, која је представљена либерално-демократском странком.

Постојање опозиције је недовојиви део савременог друшта, сматра заменик генералног директора Центра за политичке технологије Алексеј Макаркин:

Опозиција је неопходна како би уставни принцип идеолошке разноврсности реално био поштован. Она не допушта власти да се самоумирује. То је својеврсна форма друштвене контроле, која се води преко грађанског друштва, преко изборног процеса.

Ипак ако опозиција жели да постане реална активна сила, она треба да прође озбиљан развојни пут. Али за сада процес стварања конструктивне опозиционе снаге редовно наилази на амбиције њених појединих лидера и тако на изборима последњих година сакупља свега неколико процената гласова, истиче политиколог Вјачеслав Никонов.

Либерална опозиција је такође постојала и постоји последњих година, али проблем либералне опозиције се састоји у томе што је она превише подељена. И зато нема увек могућност да буде заступљена у законодавним органима власти у центру и на лицу места.

Друго је питање то што опозиција треба да поседује реални акциони програм, у коме ће се налазити не само критика актуелне власти. У документу треба да буду формулисани и конкретни предлози за побољшање ситуације. Само ако ова два услова буду испуњена, може се говорити о појави значајне либералне опозиције у Русији, закључују аналитичари.