Циганска тема постала јабука раздора у ЕУ
У предстојећу среду колега Европских комесара спрема се да објави почетак процедуре истраге против Француске и још пет неименованих држава. Због кршења правила слања миграната из једне земље ЕУ у другу. Немачки лист Франкфуртер алгемајне који је објавио ову вест, саопштава да је британски бриселски комесар за правду Вивиана Рединг обавила прелиминаран рад са колегама. И тобоже од свих је добила подршку: протеривање Цигана они су сматрали претераном мером која крши принцип слобде кретања и боравка на читавој тероторији. Каква казна може да погоди потецијалне прекршиоце, посебно Париз, чије власти не планирају да обуставе протеривање Цигана из Румуније и Бугарске? На ову тему своје мишљење изражава наш експерт, доктор правних наука Марк Ентин, директор Института за европско право МГИМО. Са њим је разговарао наш аналитичар Сергеј Гук.
Процедура није компликована. Француску и друге позване на одговорност замолиће да прво изложе своје виђење проблема. Затим ће доћи ред на Европску комисију, која ће тражити од учесника истраге да мало ублаже свој однос према мигрантима. Ако узвратне изјаве ЕУ не задовољи, комесари имају право да предају случај Европском суду. Теоријски људи у мантијама могу да ударе осетно по буџету непослушних земаља, казнивши их високим сумама. Али то је у најгорој варијанти, до које тешко да ће доћи.
Ситуацију објашњава експерт Марк Ентин.
Грађани Бугарске и Румуније придружили су се ЕУ касније од остале десетине последњег проширења ЕУ. На слободу њиховог кретања по територији алијансе делује извесно ограничење које ће бити укинуто ускоро.
О чему је реч? О људским правима или о правима која су гарантована грађанима ЕУ? О једном од општих принципа Заједничког тржишта - слободи кретања радника у трагању за послом, као и боравка у поједином месту. Али самоу случају да то није додатно бреме за социјалну структуру земље домаћина.
Марк Ентин не сматра да је правилно суђење. Корисније би било оставити по страни емоције, погледати како се ова колизија, ова правна ситуција може решити у ЕУ. Тражити да закони, правила, традиције земље домаћина буду обавезујуће за дошљаке.
Ако постоји правни прекршај, то је основа за примену санкција према одговарајућим лицима. ЕУ је створила за 27 земаља зону слободног кретања лица. Избор не само места рада, већ и становања. То је колосална тековина ЕУ, европске културе. Очигледно таква зона ће се проширивати. Али врло је важно да користећи ова права сви поштују општа правила и традиције.
Цигани из Румуније и Бугарске нису пожелели да поштују правила туђег манастира, испољивши непоштовање према земљи која их је примила. Управо њихово изазивачко понашање, а не ксенофобија, били су узрок првобитног незадовољства околног становништва Француске. Степен конфликтних расположења се увећавао пред очима. У тој сложеној ситуацији председник Никола Саркози је стао на страну сопственог становништва. Одлучно, као и све што он чини.
Европска комисија, унапред расположена против француске миграционе политике, мораће веома да се потруди да докаже Европском суду чињенице грубих кршења законодавства ЕУ. Једини аргумент у њеним рукама је слање Цигана у домовину у гомили, без индивидуалног прилаза сваком протераном. Важећа правила ЕУ прописују у сличним случајевима упознавање са персоналним подацима сваког мигранта. Узимање у обзир дужину њиховог боравка у земљи, старост, здравље, контакте. Овај став у национално законодавство Француске до данас није уведен.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















