Принцип ненасиља - политика обичних људи у борби за своја права
Тај дан се обележава 2. октобра, то је рођендан великог индијског филозофа Махатме Гандија - борца за независност своје отаџбине, који је својим ненасилним акцијама допринео повлачењу британских колонизатора. Позната је његова крилатица: Постоји много тога за шта сам спреман да умрем, али нема ничег за шта бих био спреман да убијем. Принципи ненасиља и толерантности имају дубоко корење у историји човечанства. Један од најупечатљивијих примера је делатност првих хришћана. Управо идеја непротивљења злу насиљем била је главна мисао науке Исуса Христа. Почетком 20. века је најпознатији присталица ненасиља био велики руски писац Лав Толстој. Средином тог века је следбеник Толстоја и Гандија постао борац за права тамнопутих Американаца Мартин Лутер Кинг. Подсетимо, да су и Ганди, и Кинг постали жртве насиља. Оба су убијена од стране фанатичара. Дакле, не смемо потцењивати моралну снагу ненасиља, нарочито у наше немирно доба. Говори нам члан Друштвене коморе РФ Александар Соколов.
Обично насиље настаје тада, када стране конфликта не желе да реше питање, већ су жељни самог конфликта. То је повезано и с тероризмом на Кавказу, и с маршем оних, који се не слажу, а који се одржавају у Москви. Насиље увек рађа насиље. Ако стране желе да се договоре, оне могу да нађу начине решења свих питања на други начин.
Оружје Махатме Гандија и Мартина Лутера Кинга су били масовни маршеви, пикети, одустајање од сарадње с властима, у којима су они видели извор насиља. Они су били лидери грађанских покрета, који су умногоме одредили лик својих земаља у будућности. У Индији се рођенадан Гандија обележава као национални празник, а у САД-у се обележвава Дан сећања на Кинга.
Данас много говоре да принципи толерантности морају да буду основа светске политике, односа међу државама. На њима се мора базирати добросуседство и немешање у послове једних и других. Ево што је рекао Гласу Русије о свом схватању филозофије ненасиља у савременом свету политиколог Валериј Тишков.
Та филозофија обухвата узајамне односе крупних религиозних и етничких заједница, политичке коалиције и странке које морају да да се међусобно боре за власт, пре свега помоћу образложења, убеђења, парола или програма, а не тучом. У некој мери је та филозофија присутна у односима држава.
Свакако, данас, када је мир запљуснуо талас тероризма, националне и религиозне нетрпељивости, Гандијева наука је важна и актуелна. Политичка култура управо почиње од умења да се опонент саслуша, да се схвате његова образложења и налажењу својих, која би он схватио. То је такође филозофија ненасиља.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/lensbug.chandru/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















