Махатма Ганди: филозофија вегетаријанства и слани поход

Највише пренеражује необична мршавост Махатме, - писао је руски емигрантски писац Марк Алданов, који је видео у Лондону лидера индијског ослободилачког покрета. Он тежи четрдесет пет килограма - то је резултат исхране лимунима и козјим млеком, - наставио је очевидац. - Поред тога он једном недељно ништа не једе, а недавно - да би помирио индусе и муслимане - није јео двадесет и један дан. Такав је његов обичај: уочи озбиљног посла озбиљан пост. Својевремено, када је чуо 14 тачака председника Вилсона, Махатма је питао америчке новинаре колико је дана постио амерички председник пре разраде сваке од тих тачака...
 

Без обзира на своју мршавост, чак и изможденост, Махатма, что значи Велика душа - насушном хлебу је придавао велики значај. Позната је Гандијева изрека: Бог долази гладноме у облику хране.
 

Будући на челу Индијаца у борби за независност, Ганди је додељивао велику пажњу и другим проблемима, међу њима и питањима исхране. Током читавог свог живота он је много експериментисао са различитим дијетама - пробао је и месо (у сваком случају, сасвим млад, он, кажу, неколико пута је пробао месо), и вегетаријанство, и пост, и воћну дијету, и одустајање од соли.
 

Између осталог, управо са сољу је тесно повезано у индијској историји име Махатме Ганди. У време британске владавине у Индији Индијци су били приморани  да купују  со, донету из Енглеске, по високим ценама. Ганди је одлучио да становници Индије морају сами да обезбеде себи со. У марту 1930. године Ганди је окупио своје присталице и кренуо пешки морском обалом по  со. Тако је почео чувени Слани поход дужином 388 километара - од  Ахмадабада  у Западној Индији до села Данди на обали Аравијског мора. Током похода су се Гандију прикључили многи људи. До мора је дошла поворка дугачка неколико миља. Људи су почели евапорацијом (испаравањем) добијати со из морске воде. У току три недеље су Индијци евапорисали со. Британци су то признали незаконитим, те је хиљаде Индијаца било ухапшено. Међутим, слани поход је имао велики одјек и ударио темељ грађанске непокорности колонијалним властима.
 

Једна од основа филозофије Махатме Гандија је било вегетаријанство. Пре одласка ради школовања у Лондон млади Мохандас Карамчанд Ганди обећао је својим рођацима да ће се уздржавати меса и алкохола. Он је испунио своје обећање, поставши не само убеђени вегетаријанац, већ и ватрени његов пропагандиста. Ганди је написао књигу Моралне основе вегетаријанства и низ чланака, посвећених тој теми. Велики утицај на погледе Гандија су имали  лондонски вегетаријанци, с којима се млади Индијац спријатељио. Ганди је чак постао члан извршног комитета Вегетаријанског друштва у Екглеској. У време  свог боравка у Британији Ганди је престао да једе слаткише, пије чај и кафу, као и узима храну која је садржала кромпирово брашно.
 

Једно време се Ганди трудио да једе само свеће воће и поврће, али је био приморан да укључи у своје оброке козје млеко. Неколико година се он уздржавао од млека, али се разболео, те су му лекари препоручили да пије млеко. Између осталог, кравље млеко он није пио. Прво је Гандијево вегетаријанство било ради штедње и хигијене, али је касније почело да стиче све већи духовни смисао.
 

Вегетаријанска дијета, према убеђењу Гандија, не само најбоље одговара потребама  људског тела, већ је оправдана са економског гледишта (месо је скупље од поврћа, воћа и жита). Према његовом мишлењу, храна  мора да служи само за одржавање живота и ништа друго. Поред тога  Гандијева навика да пости помагала му је да поднесе штрајкове глађу, када је истицао своје захтеве. Вероватно је систем исхране, који је он разрадио, помого му  да  дуго живи. Он је имао 78 година, вероватно би живео и дуже, али му је живот прекинуо 30. јануара 1948. године метак једног фанатичара.