Русија-НАТО: дневни ред за сутра

Телемост између Москве и Брисела који је организовала руска новинска агенција РИА Новости протицао је у облику виртуелне конференције за штампу званичог представника НАТО-а. Питања су се тицала разних страна односа Русије и алијансе. Истина, нешто сензационално представници штампе из уста високог „видеогоста" нису чули. Било је више речи о будућности. Између осталог, тема разговора формулисана је одговарајуће: Русија-НАТО: дневни ред у перспективи. Виђење Брисела.
 

Могуће је да је званични представник главног војног блока планете приметио тему чисто на војни начин: перспектива као перспектива. Тим пре што ће кариданална питања која су се тицала стратегије блока у предстојећих 10 година, укључујући и однос са највећим источним суседом, бити разматрана 20. новембра на самиту НАТО-а у Лисабону. У оквиру самита планира се заседање Савета Русија-НАТО. На ове околности се и позивао господин Апатурај.
 

Практично у свим саопштењима о закључцима видеомоста цитира се његова изјава да ће на планираном Савету Русија-НАТО алијанса представити Москви нове предлоге за сарадњу у сфери ПРО. НАТО треба да развија противракетну одбрану Европе, приметио је између осталог Апатурај. Али у Лисабону, по његовим речима, чуће се нови предлози за сарадњу са Русијом, између осталог по питањима ПРО. Сарадња у сфери ПРО, додато је стални представник НАТО-а, значајно ће увећати укупни потенцијал страна. Овакав заједнички пројекат ће зближити наше нације у супротстављању заједничкој опаснсоти, биће заједнички поуздани кров безбедности, изјавио је он.
 

У суштини ево читаве квинтенсенције (лат: quinta essentia - пета суштина) оног у чему се, судећи по прилично оскудним коментарима, састоји бриселско „виђење" дневног реда односа Русије и НАТО-а у перспективи. Тако да за сада остаје само да чекамо обећане предлоге који треба да се чују у новембру из Лисабона. Што се тиче свакодневних питања која брину данас руске политичаре и експерте, они су скренули пажњу на две изјаве Апатураја. Прво: за Грузију врата у алијансу су и даље отворена, али земљи ће бити потребне године реформи. Каквих тачно реформи, виртуелни гост, истина, није појаснио. Са Украјином, без обзира на одустајање Кијева од курса ступања у НАТО, алијанса ће градити партнерске односе.
 

У целини, то није сензација. У извесној мери господина Апатураја можемо разумети. Он, по свему судећи, није хтео, тачније није могао да предухитри одлуке предстојећег самита. Али питања Москве поводом војног партнерства са Западом остају. И питања су сасвим конкретна. Виктор Литовкин, познати руски војни експерт, одговорни уредник листа Независни војни преглед наводи доста болних тачака у односима страна. То је, рецимо, постојање америчког нуклеарног оружја на европском континенту, одуговлачење алијансе око ратификације адаптираног Уговора о конвенционалном наоружању у Европи, зависност европских партнера од Вашингтона, нежеља Брисела да открива карте поводом детаља сарадње по питању ПРО и друге.
 

Врло је много питања које НАТО није појаснио, каже експерт. И нејасно је најважније. Да ли ће у новој стратегији НАТО-а бити уважени интереси Русије? Да ли ће се даље наставити ширење НАТО-а управо у страну руских граница, што, како је забележено у војној доктрини, представља за нас одређену опасност? Без решавања ових питања поверења према НАТО-у не може бити.
 

Управо поверење међу странама Литовкин сматра главним условом за успешно партнерство између Москве и Брисела. Али ради тога, каже он, блок НАТО-а мора принципијално да се промени. Да ли ће се то десити? На дневном реду будућности ово питање је у крајњој линији означено сасвим одређено.