Новине у руској медицини

У Русији је направљено и уведено у медицинску праксу ново откриће против ожиљака, разрађено с применом једне од модификација угљеника. Његов проналазач је професор Валериј Левченко, водећи стручњак Московског државног универзитета у области нанотехнологија. Њему је пошло за руком да добије сасвим биозамењив полимерски материјал, који нема премца у свету. Он се ставља на раду задобијену приликом повреде или опекотине, и захваљујући својствима угљоводоника, молекули ткива се на одређени начин структурирају и рана зарасте без трага. Обично уклањање ожиљка после операције захтева додатну хируршку интервенцију. Поред тога што је то трауматично и скупо, дешава се да груби траг после уклањања поново почиње да се појављује, чак се увећава. Ново откриће у процесу зарастања ране побољшава крвоток, активира животну делатност ћелија и тако спречава формирање ожиљака. Производ се може користити за прављење фластера, завоја, различитих медицинских уређаја.
 

У институту за молекуларну биологију РАН први пут је разрађена јединствена технологија прављења биочипова за дијагностику социјално значајних обољења. Попут електронских микрочипова, који обрађују огромну количину дигиталних информација, биочипови су намењени за молекуларно ишчитавање и обраду великог обима биолошких информација. Нова разрада представља плочицу која садржи на стотине елемената. Сваки од њих је својеврсна индивидуална дијагностичка микро епрувета обима 0,1 нанолитар. Уз помоћ њих може да се добије клиничка анализа у многим параметрима. На пример, кап крви брзо одређује који вирус је постао узрок инфекције или епидемије, даје слику на десетине па чак и стотине различитих фактора. Сада се све чешће биочипови користе за откривање генетске склоности човека према различитим обољењима, између осталог онколошким. Заједно са Институтом за вирусологију направљен је биочип који омогућава да се открије 30 најопаснијих врста птичјег грипа. Последња разрада су чипови за одређење склоности према дијабетесу и раку плућа. Они сада пролазе клиничка испитивања. У Институту за молекусларну биологију РАН направљен је погон за производњу преко милион биочипова годишње.
 

Колектив руских биолога, физичара, истраживача материјала, математичара преко 12 година радило је на стварању технологије и опреме за лековито ласерско деловање на дефрмисану и повређену хрскавицу. Хрскавица је јединствено ткиво у човековом организму: у њему нема крвних судова и нерава, и при томе она поседује сећање на облик. Ако се, на пример, савије ухо, тачније хрскавица прекривена кожом, чим га ми пустимо, оно се враћа у претходну форму. Ипак испсотавило се да форма хрскавице ипак може да се промени уз помоћ краткотрајног ласерског загревања. Ткиво се не оштећује, а механичка напетост опада. Уз помоћ ласера сада се лече дегенеративна обољења кичме - обнавља се хрскавица дискова између пршљенова. Такође може да се коригује носна преграда, од чијег искривљења пати око 20% становништва планете.