Кад те фашисти називају фашистом

 

„Доле фашисти“ скандирано је из парка Мањеж, под заштитом вишеструких прстенова српске полиције, коју плаћамо, очигледно, да брани увезену педофилију, а не Косово, или бар децу од дроге на београдским улицама.

 

„Солидарност против фашиста“ је међу првима пружио Министар одбране, избијајући накратко из кабинета НАТО-„пацифиста“ који, разарајући Ирак и Авганистан, не знају којој земљи следећој да посвете своју пуну хуманистичку нежност. Заједно са америчком амбасадорком, савезницом шиптарских нарко-демократа, људских праваша и поборника слободне трговине људским органима.

 

Пита се београдски градоначелник, да ли родитељи деце која се туку са специјалцима – који штите холандске педофиле и пљување по народу који је крв пропљувао против германског и англо-америчког фашизма у прошлом и овом веку – да ли ти родитељи знају где су им деца тог дана. То би требало да буде прекор. Можда су и знали и, између два зла, бирали оно мање, где им се деца данас боре против фан Далена, да њему и сличнима сутра и она не би служила као „самопослуга“, као „европски“ данак у крви и дечијим душама.

 

Знали су тачно кога су довели у град, да га обешчашћују и још пљују по његовим житељима. И штитили су га. С ким си, онакав си. И ко зна колико их је ту још било са фан Даленовим склоностима. Да ли их они који су га позвали, који су, попут Министра за људска права, били обавештени још пре параде о томе ко је фан Дален, не деле? Нека докажу – исто онако као што Србија треба да докаже да се Ратко Младић у њој не крије. И да питамо Елиота Неса-приправника, Тому Зорића, пошто прети малолетницима који бране Београд од педофила казнама од 8 година затвора, да питамо Хомена који, у стилу Хомеинија, прети „језивом“ реакцијом државе – колика је казна за промовисање холандских педофила и њихових вредности по Србији? Ако присуство фан Далена не вређа јавни морал и ствара основу за забрану параде, онако како су на основу Устава Србије (којег, узгред, председник Србије крши сваког секунда сваког дана) то тражиле Двери, да ли онда ишта може да га вређа? Или је то заправо та кључна „европска вредност“ коју желе да нам свима продају, кријући се иза претприступних фондова? Да јавни морал уопште не постоји, да нема црвене линије испод које је нешто, попут уништавања дечијих душа, неприхватљиво? Сазнаћемо. Ничија није горела до зоре. Чак ни документација Демократске странке.

 

Каже председник Србије да је напад на полицију напад на државу. А шта је онда „поносни“ транспарент на којем пише „Смрт држави“?

 

Било би ненормално да је 10.10.2010. Београд остао тих и равнодушан на оно што му се сервирало. И то, према најавама – тек као предјело. Питају се – откуд толика мржња и бес на улицама. Питају се они који штите педофиле а забрањују скупове Срба у Новом Пазару истог дана. Питају се, а знају.