НАТО позива Русију у европску ПРО, не одредивши шта је то

Односи Русије и НАТО-а и перспективе сарадње у стварању европске ПРО разматрају се у Бриселу на састанку министара иностраних послова и одбране земаља Северноатлантске алијансе.
 

Мада формално на дневном реду министарског дијалога стоје питања нове стратешке концепције блока, колективног система ПРО и припреме за самит НАТО-а у Лисабону 19-20. новембра, Русија присуствује у контексту свих проблема о којима се дискутује. . Први пут шефови дипломатија и одбране су се окупили заједно. Предстојећи самит може да буде одлучујући за судбину НАТО-а, а јединства по многим питањима нема. Псотоји схватање њихове важности, али различити су прилази њиховом решавању. Али у Лисабон ће допутовати сви руководиоци земаља алијансе. Позвана је и Русија, како би одржала на највишем нивоу заседање Савета Русија-НАТО. Москва за сада није одговорила. Али по речима министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова, са интересовањем проучава позив. Кремљ је склон томе да сусрет треба да буде испуњен конкретним садржајем, зато учешће Русије није безусловно, и могуће је само уз постојање перспективе јасних договора.
 

У првом реду то се односи на планове стварања европске ПРО. Русији је понуђено да учествује у том пројекту. Са једне стране сарадња је увек корисна, али постоје одређена питања, на која сами Европљани за сада не могу да одговоре. О томе је детаљно у интервјуу за Глас Русије говорио стални представник РФ у НАТО-у Дмитриј Рогозин.
 

Нико не схвата о чему је реч. Ако је реч о стварању европске ПРО у виду једноставно размештања елемената америчке ПРО у Европи, а европљани за то треба да плате и да приме те елементе код себе, онда је то једна прича. Друга прича је могућа ако европљани заиста позивају на некакав заједнички технолошки дијалог. Али став РФ састоји се у томе да пре него што се нешто створи или излије у бетону или гвожђу, треба одредити зашто се уопште ствара тај систем. Одакле потиче ова, такозвана ракетна претња или исправније би било рећи, ракетни изазови, ракетни ризици. Које земље у суштини стоје на прагу стварања технологија такве врсте. И да ли оне прете у суштини европским земљама, између осталог и РФ. Таквог пуноправног дијалога како унутар НАТО-а, тако и између НАТО-а и РФ у суштини до данас нема.
 

Како би се овај дијалог започео, Русија се већ одавно залаже за стварање центара размене информација и заједничке анализе опасности. Али овај конкретан предлог за сада не наилази на одзив у НАТО-у. Тако да је одговор на алијанси. Русија, по речима Дмитрија Рогозина, спремна је да пређе свој део пута ради сарадње.
 

Ипак сама чињеница да се Русија позива у Евро ПРО делује добор, пошто то говори о томе да Запад у лику НАТО-а покушава на неки начин да активира њене могућности. И ако Русију позивају не нешто, тешко да би непријатеља позивали у то нешто. Друга је ствар што они са тим нечим још сами не могу да се разаберу. Зато ћемо мирно чекати резултате дискусије која ће протећи унутар земаља чланица алијансе.

Москва сматра да је права сарадња са НАТО-ом реална тек онда када буде створен механизам који осигурава равноправност РФ са земљама чланицама Алијансе. Непромишљено је ступати у пројекат ПРО, не добивши гаранције учешћа у процедурама доношења одлука. А ради тога многи учесници Северноатлантске алијансе треба да превладају блоковски менталитет из доба хладног рата.