Меценат као сфера додира државе и приватног бизниса
У средини руских мецена, људи који се баве добротворном делатношћу у сфери културе, нема јединства, нема заједништва у схватању свог статуса, јединствених захтева према законодавном осигурању своје делатности. Сасвим јасно то је показао Руски форум мецена, одржан 13. октобра у Москви, први пут у новој историји Русије.
Неопходна је Закон о меценату, захтевали су једни. Зашто да се тако издвајају мецене - добротворна делатност не треба да се развија само у култури, негодовали су други. Али обе стране, нажалост, морале су да признају да Русија заузима тек 138. место у свету по степену учешћа мецена у животу кутлуре и уметности. И то је посебно тужно, зато што је у освит руског капитализма меценатска и добротворна делатност била одлична и јака традиција, захваљујући којој земља сада располаже на пример таквим истакнутим музејем као што је Третјаковска галерија у Москви. Ове традиције прекинуте 1917. године у новој Русији нису одмах почеле да се обнављају - превише тешка је прво била социјална ситуација. Осим тога, за 70 година совјетске власти сам појам мецената, добротворне делатности претворио се у нешто тешко објашњиво. Кажу, када су почетком 90-их једног бандита изнуђивача новца питали којом врстом делатности се бави, он је назвао свој посао добротвоном делатношћу...
Данас, сматра Министарство културе Русије, меценат се препорађа, мада му недостаје систематичност. И то не чуди, уверава председник друштвене организације Пословна Русија Борис Титов.
Никакве законодавне мере за подршку мецената и добротворне делатнсоти у земљи не постоје. Ако заиста желимо да обим добротворне делатности у Русији достигне ниво развијених земаља, на пример, као у САД, где он практично износи други буџет земље... Ако ми постављамо себи такве задатке, наравно, осим моралних потребни су материјални стимуланси за инвестиције у ту сферу. Ево покушвамо исправно да израдимо сценарио заједничких дејстава како би се ова сфера развијала ка сфера додира државе и приватног бизниса.
Пројекат Закона о меценама лежи у Државној Думи неколико година. И за његово усвајање нема за сада основе, констатује председник комитета Државне думе за културу Григориј Ивлиев.
Важно је, говорећи о меценату, да се он не одваја од општег добротворног покрета. А појам добротворне делатности код нас постоји у законима и као вид добротворне делатности меценат је прихваћен у друштву. Онај нацрт закона о меценатима који лежи у Думи од другог сазива нама ништа неће дати. Подстицање мецената од стране државе је стварање транспарентне шеме ослобађања од пореза. Управо у тај проблем се низ година упиремо. Бојазан да ће испасти црне рупе које су постојале у пореском законодавству 90-их до данас нас заустављају.
Према закону у Русији право на пореске олакшице приликом пружања помоћи у својству мецене имају само физичка лица. Познати руски бизнисмен Владимир Потањин на пример морао је да као приватно лице уплаћује новац у наменски фонд чувеног петербуршког музеја Ермитаж, који је бизнисмен створио ове године. Али постоје и много гори случајеви када законодавство не помаже, већ омета мецене. О једном од њих за Глас Русије говорила је председник Фонда за подршку стваралачких иницијатива Наталија Никољска.
Одлучили смо да поставимо меморијални знак народном хероју у конкретном селу Ивановске области, каже Наталија. Администрација издваја парцелу под зајуп и расписује конкурс, у којем добротвор учествује заједно са свима. То је типична ситуација када се земља за добротворне пројекте даје преко конкурса. И никакав фонд или музеј не може да изађе на крај са комерцијалном структуром која ће на тој територији највероватније изградити хотел или трговачки комплекс.
Такве су данас реалије у којима протиче делатност руских мецена.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















