Руски научници активизирају истраживања Арктика
Руски научници активизирају истраживања у Северном Леденом океану. На санти у Арктику поставља се јединствена плутајућа станица Северни пол-38. А већ 15. октобра са ње ће предати први метеоролошки извештај на Велику земљу. Управо тим догађајем званично ће почети рад станице.
Пуном паром тече искрцавање нове руске поларне станице на ледену санту. До петка увече са палубе атомског брода Росија су пребачене стотине тона терета. То су трактори и снежна возила, храна, научна опрема и гориво. Укупно поларна станица ће заузети ледено поље од хиљаду и по квадратних метара. Циљ станице је проучавање климе у региону, као и истраживање рељефа морског дна уз коришћење савремених технологија, рекао је у ексклузивном интервјуу за Глас Русије заменик руководиоца акртичке експедиције Арктичког и Антарктичког Научно-истраживачког института Николај Адамович.
Задатак станице Северни пол-38 је наставак метеоролошког и еколошког мониторинга Централног дела Арктичког басена. Планира се извођење комплекса природних истраживања која су неопходна за усавршавање метода хидрометоролошке подршке привредној делатности у Арктичком региону. Осим тога, планирана су истраживања физичких процеса, условљених глобалним и регионалним променама климе. Достављено је много опреме - 300 тона, укључујући кућице за научнике. За сваки вид посамтрања користи се посебна орпема. То су уређаји за метеоролошко посматрање. За океанолошка истраживања постоје мерачи тока, температуре, салинитета. Први пут се користи беспилотна летелица. Она се примењује за добијање података о леденом покривачу.
Одговарајућа санта пронађена је после два дана скитања по океану. То је велики успех, сматрају научници. Арктик се топи, зато сваке године постаје све теже тражити пристаниште за научнике. Читава је наука одредити која санта може да издржи 15 научника и опрему тешку много тона. Ледена површина треба успешно да прође хиљаде километара плутања, уверн је Николај Адамович.
Искрцавање се дешава на северозападу острва Врангела на 76. подеоку. Ледено острво ће проћи дуж читаве руске обале Арктика и отићи ће у мореуз Фрама у Нровешком мору, вероватно за годину дана. Актуелна станица ће превладати растојање од око три хиљаде километара. Пукотине мгоу да постоје. Најважније је да се санта не распадне на мноштво делића. Али надајмо се да се то неће десити. Ледену санту су одабрали приличо добру, из дугогодишњег леда дебљине око три метра.
Сада су научници почели да уређују нову станицу, на којој ће провести читаву годину. Николај Адамович је уверио да је мени поларних истраживача прилично развнорстан и хране имају довољно за све време пута.
Наравно, биће довољно. Намирнице су врло разноврсне, асортиман велики: месо, риба. Замрзнуто, истина, не свеже, али све то постоји.
Овогодишња је седма по реду руска плутајућа станица. Прва у свету станица Северни пол-1 била је отворена 6. јуна 1937. године. Експедиција се тада састојала од четири човека на челу са легендарним поларним истраживачем Иваном Папанином. Од 1954. године совјетске плутајуће станице су радиле стално. У постсовјетском периоду коришћење плутајућих станица било је прекинуто на 12 година и обновљено је 2003. године.
- Извор
- Голос России, © фото: SXC.hu/ vostok.rs
- Повезане теме
- Арктик
- технологија
- екологија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















