Злоупотребама јавних набавки у приватне џепове слило око 700 милиона КМ

 Преднацрт закона о јавним набавкама БиХ, чији је аутор Агенција за јавне набавке, не садржи ниједан члан који дефинише новчане казне у случају незаконитог деловања! Према тврдњама бањалучког Удружења грађана „Тендер“, евентуалном применом оваквог закона годишње би се у приватне џепове слило око 700 милиона КМ. То је, према њиховој рачуници, чак за 200 милиона КМ више од цифре која се, по проценама, сада украде у јавним набавкама у БиХ.


У овом удружењу кажу да су Агенцији за јавне набавке послали своје амандмане на преднацрт закона, али поручују да нигде није наведен било какав рок до кога се примедбе могу слати. Уверени су да се све ради тајно. У Агенцији нисмо успели да добијемо коментар на ове оптужбе. Незванично смо сазнали да су амандмане „Тендера“ добили, али ништа више од тога, јер је диреторица Ђинита Фочо „на боловању, а без ње нико није надлежан за изјаве“.


У нади да ће примедбе бити уважене, из „Тендера“, између осталог, предлажу да се документ допуни новчаним казнама. Тако би се износом од 5.000 до 20.000 КМ казнио уговорни орган (који набавља робу или услиге) ако крши закон, у смислу да набави робу или услуге без поступка јавних набавки, ако не достави тендерску документацију свим понуђачима... За одговорну особу у овом органу, у случају незаконитог рада, предлаже се казна од хиљаду до три хиљаде марака. Кажу да су се само руководили примерима суседних земаља, где је, на пример, за исти прекршаја у Хрватској казна од 13.000 до 270.000 КМ за уговорни орган, а за одговорну особу чак до 27.000 марака.


У „Тендеру“ предлажу и новчану казну од две хиљаде до 20.000 марака за понуђача роба или услуга у случају ако даје нетачне податке о својим квалификацијама, или ако нуди неприродно ниске цене, за које нема доказе (исто је у закону Србије). И у овом случају, предлажу се казне за одговорну особу, и то у износу од хиљаду до две хиљаде марака.

Мада је, према многим показатељима, јавна набавка директним споразумом један од највећих извора корупције, преднацрт закона поново предвиђа овакво решење, и то када је процењена вредност роба и услуга до 5.000 КМ. Из „Тендера“ позивају на укидање оваквог вида набавке, позивајући се на своје истраживање о набавкама у јавним здравственим установама у БиХ. Према њему, поједини уговорни органи у току године користили су директну погодну у набавкама годишње до 368 пута! При том су набављали робу или услуге који су већ обухваћени набавкама путем отворених поступака, али се овог пута све набављало по неупоредиво вишим ценама.

Између осталог, преднацрт не предвиђа никакву конкретну надокнаду коју уговорни орган који крши закон има обавезу да исплати понуђачу који због малверзација није добио посао. Уместо тога, одлука о висини надокнаде пребације се у руке надлежног општинског, односно основног суда. У бањалучком удружењу, које има вишегодишње искуство у праћењу јаних набавки, предлажу да тај износ буде пет одсто од вредности понуде тог понуђача. У противном, упозоравају да ће се, не само смањити броја учесника у јавним набавкама већ и да свако постојање оваквог закона губи смисао, јер легализује корупцију.

За преднацрт нико не зна
Главни ревизор институција БиХ Миленко Шего каже да није ни видео овај документ па зато и не може да га коментарише. Исти одговор добили смо и од извршног директора „Транспаренси интернешнел БиХ“ Срђана Благовчанина. Он, међутим, упозорава да је „само по себи индикативно то што још нико не зна о изради акта који је изузетно битан за државу“.