Британска јавност очекује болне резове своје владе

Изношење детаља најављене штедње

Још у јуну објављено је да влада намерава да у наредне четири године смањи буџетске издатке за 90 милијарди евра.

Данас ће бити познати детаљи, односно колико ће бити смањена издвајања за образовање, транспорт, полицију и социјалну помоћ.

Влада тврди да је штедња неопходна да би инфлација и каматне стопе остале ниске, док опозициони лабуристи и синдикати упозоравају да нагло кресање потрошње земљу може да гурне у нову рецесију.

Економски стручњаци су подељени.

Нил Обрајен из института Полиси ексчејнџ наглашава да је земља презадужена и да мора да штеди:

"Имамо највећи буџетски дефицит од Другог светског рата. У поређењу са 2008., значи за само две године, удвостручили смо национални дуг, тако да данас свака британска породица у просеку дугује стотину хиљада фунти. Влада данас позајмљује чак четвртину новца који троши. Земља је у тешкој фискалној кризи."

Криза јесте тешка и штедња је неопходна, али превелика брзина је опасна, сматра професор економије Ричард Портис:

"Наравно да морамо да смањимо дефицит, јер је тако велика задуженост на дужи рок неодржива. Питање је само за колико и колико брзо. Посебно ме брине брзина, јер верујем да је опасност да поново потонемо у рецесију велика. Питам се, као што се многи питају - шта ће заменити владину потрошњу, ко ће надоместити тражњу у случају отпуштања великог броја људи?"

Карл Емерсон из Института за фискалне студије има разумевања за аргументе и једне и друге стране:

"Аргумент у прилог брзе акције јесте да обављањем посла стичете кредибилитет, па тако они који Британији позајмљују новац знају да им влада неће свако мало куцати на врата тражећи још, па ће и каматне стопе на те кредите бити ниске. Аргумент против гласи да кресање буџетских трошкова у тренутку када је привреда слаба није добра идеја. Пошто се тражња не може стимулисати ниским каматним стопама, јер су оне ионако на најнижем могућем нивоу, боље је доложити штедњу док привреда не ојача."

Коцкање на велики улог

Влада се очигледно приклонила првој опцији, док опозициони лабуристи снажно заговарају ову другу.

Политички уредник Фајненшел тајмса Џорџ Паркер сматра да се премијер Дејвид Камерон коцка на велики улог:

"Камерон је практично заложио будућност своје странке и целе коалиције. Ако се покаже да је био у праву, ако се на крају његовог четворогодишњег мандата испостави да је Британија праведнија и богатија земља, смеши му се нова изборна победа. Али ако кресање буџетских издатака врати Британију у рецесију, лабуристи би могли, после кратке паузе, да се врате на власт."

Анкете показују да су грађани свесни да се проблем буџетског дефицита мора решавати, али страхују да ће терет бити превелик и да неће бити равномерно распоређен.