Депресија - најраспрострањенија болест у свету
Нисам психопата, само сам уморан. Немам депресију, једноставно никако да се наспавам - тако се људи обично штите од помисли на душевне болести. Међутим оне су већ погодиле сваког 4-5. од нас. Статистика СЗО говори да 20-25% становника Земље пати од појединих психичких сметњи, а сваки други има шансу да оболи у току живота.
Најраспрострањенија душевна болест савременог доба је депресија, каже директор научног центра за социјалну и судску психијатрију Сербски Зураб Кекелидзе.
До 2020. депресија ће избити на прво место међу обољењима - по дужини неспособности за рад. До 2000. године депресија је била на 5. месту. Не све психичке болести заједно, већ управо депресија као таква. 26% жена пати од депресије и 12% мушкараца. То су врло озбиљне, тешке цифре.
Али постоје и позитивне промене у том свету, и у руском друштву између осталог. На пример, број самоубистава у земљи умањио се један и по пут, а то је до 60 000 спасених живота. Узимајући у обзир са су самоубиства глобални проблем и светска статистика у целини све је гора, руски показатељи не могу да не радују.
Између осталог други страшан порок - алкохолизам - такође предаје вођство. Ако је 2008. године по глави становника у Русији отпадало 18 литара попијеног алкохола, прошле године то је већ 15 литара. Ипак страст према алкохолу, исто као и према наркотицима, ипак је висока. Трећа болесна зависност је од игара на срећу, која у Русији, за разлику, на пример, од Америке, није тако распрострањена. Ако у САД од ове патолошке зависности страда 5% становништва, у Русији ова цифра је отприлике два пута мања. Ако у САД од ове патолошке зависности страда 5% становништва, у Русији ова цифра је отприлике два пута мања. Осим ове три распрострањене зависности, постоје још и таква растројства као што је синдром радохоличара. Радохоличари заборављају на себе, посвећују све време послу, ипак то постаје само привид активног рада, јер у одабраном темпу немогуће је плодотворно радити, каже Зураб Кекелидзе.
Мисао да су некакви генији спавали по 5-6 сати и да је све код њих било добро, нису исправне. Човек треба да спава у просеку 8 сати. Друго, мора да има потпун свакодневни одмор. Формула ко се добро домара, тај добро и ради поната је, јер човек мора да се одмара. Треће: дужина радне недеље не треба да буде већа од 40 сати, ако желимо да сачувамо своје здравље.
Посао дужи од 8 сати дневно више није посао, сматра стручњак. Зураб Кекелидзе препоручује да се после 40-50 минута рада направи мали одмор. Годишњи одмор је пожељно да се дели на делове, а не да се узима цео, а затим да се неколио месеци навикава на радни процес, умарајући се троструко. Волети себе и помагати себи читава је уметност, али она помаже да се очува здравље, како физичко, тако и психичко.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/Gabriela Camerotti/cc-by-nc/ vostok.rs
- Повезане теме
- медицина
- човечанство
- становништво
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















