Свим ћилибарима ћилибар

Јединствени комад ћилибара нађен је код Каљининграда. Узорак смоле тежине преко 2 килограма лежао је у земљи 50 милиона година.
 

У Каљининградској области, најзападнијем региону Русије, концентрисано је преко 90% светских резерви ћилибара. Али такво велики примерци су велика реткост, каже представник јединог предузећа у земљи за експлоатацију и индустријску прераду сунчаног камена Светлана Каљинина.
 

Код нас у Каљининградској области налази се једини коп ћилибара, где се на индустријски начин може експлуотисати ћилибар. Ради рударска техника, много стручњака. Међу њима су посебни људи који код нас проналазе велике комаде, како се они не би оштетили.
 

Око специјалног канала где стиже руда стоји човек са посебним уређајем у облику огромне мреже за лептирове. Тиме је и уловљен комад ћилибара који је зачудио и искусне сараднике комбината. Када су га ставили на вагу, камен је показао 2 килограма 172 грама. Гиганту су решили да дају име Патријаршијски, говори Светлана Каљинина.
 

Тог дана када нам је у посету дошао поглавар Православне цркве, нашли смо овај камен. Он се појавио код нас у оних пет дана када је у Каљининграду боравио патријарх Кирил.
 

Ћилибар Патријаршијски има овалну форму. Има мали лом, ако се погледа, види се читава његова слојевита структура: постоји фрагменат и беле и медене нијансе. Одозго је ћилибар прекривен природном оксидисаном кором, истиче секретар за штампу Ћилибарског комбината. Можда ће такав и остати, пошто је он вредан као природни, нетакнути узорак.
 

Јувелирска вредност Патријаршијског моћи ће да се одреди после експертизе Гохрана, која се очекује ускоро. Комади ћилибара тежи од једног килограма сматрају се драгоценим. И управо Гохран ће решити да ли ће комад остати у државном фодну драгоцених каменова или ће остати у музеју Ћилибарског комбината, где је извађен, каже Светлана Каљинина.
 

У обласном музеју ћилибара постоји камен тежине око 4 килограма. А највећи комад ћилибара на Земљи који се излаже, налази се у Берлину и тежак је око 6 килограма. У другој половини 19. века нађен је камен тежине 9,7 килограма. Било је и оних од 12. Нешто тако се дешава једном у сто година, чак и ређе.
 

У читавој историји вађења ћилибара на Балтичкој обали фиксирано је око 10 каменова који су били тежи од 5 килограма. А узорак од 2 килограма је пронађен пре 15 година и био је назван у част првог председника Русије Бориса Јељцина: проналазк се подударио са временом његове посете Каљининграду.