РТ: „Коначно променила ток рата“: Какву је улогу одиграла Београдска операција у ослобађању Балкана и Мађарске

29.09.2019. год.

28. септембра 1944. совјетске и бугарске трупе покренуле су масовни напад на снаге нацистичке Немачке која је окупирала територију Југославије. Акције савезника током београдске операције активно је подржавала Народноослободилачка војска Југославије, која је деловала у стражњем делу непријатеља.

Током борби, совјетске, југословенске и бугарске трупе поразиле су армијску групу "Србија", нанеле значајну штету другим јединицама Армије групе "Ф", ослободиле североисточне делове Југославије и створиле повољне услове за напад на будимпештански правац.

Окупација Југославије

По завршетку Првог светског рата и пропасти Аустро-Угарске на Балкану настала је јединствена држава - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. године преименована у Југославију. Власти балканске државе традиционално су симпатизовале Велику Британију и Француску, али биле морала је да узме у обзир везу с Хитлеровом Немачком која је за Југославију била кључни спољно-економски партнер, након што је нацистичка Немачка анектирала Аустрију, њеног суседа.

После избијања Другог светског рата, Београд је покушао да одржи политику неутралности. Међутим, 25. марта 1941. премијер Југославије Драгиша Цветковић је под притиском Берлина потписао споразум о приступању земље Тројном пакту. То је довело до почетка великих уличних протеста. Два дана касније, група југословенских официра извршила је државни удар. Нову владу водио је вођа побуњеника Душан Симовић, а 17-годишњи Петар II проглашен је краљем.

Те вечери Адолф Хитлер потписао је директиву о почетку рата против Југославије. Земље осовине (Немачка, Италија и Мађарска) напале су Југославију у ноћи 6. априла 1941. Власти Румуније и Бугарске обезбедиле су своју територију за размештање војног контингента.

Хитлер и његови савезници ослањали су се и на пету колону која је деловала у Југославији, пре свега на хрватске и словеначке националисте, као и на етничке Немце који живе у краљевини. 12. и 13. априла, јединице СС-а окупирале су Београд, након чега су краљ и већина чланова југословенске владе напустили земљу. Преостали чланови кабинета и представници команде војске потписали су акт о безусловној предаји. Међутим, Централни комитет Комунистичке партије Југославије позвао је народ да се одупе окупаторима.

„Већ након завршетка Првог светског рата на Балкану су започели жестоки територијални спорови. Комшије су имале много притужби на Југославију. Већина њих била је на страни Хитлера током Другог светског рата, а Рајх је покушао да задовољи њихове апетите“, рекао је за РТ војни историчар Јуриј Кнутов.

Након почетка окупације, јужна Словенија и Далмација су се припојиле Италији, велики део Македоније и источне Србије Бугарској, Косово и Метохија, заједно са западном Македонијом Албанији, Војводина и источна Славенија Мађарској. Хитлер је северну Словенију припојио Немачкој. На преосталој територији Југославије нацисти су формирали три марионетске државе под контролом Берлина и Рима: Краљевину Црну Гору, Републику Србију и Независну Државу Хрватску, која је обухватала и Босну.

Хероји и издајници

Према Кнутову, у Хрватској су нацисти примили у своје редове око 113 хиљада добровољаца за служење у Вермахту и СС-у. Нацисти су такође имали велику улогу у хрватско-немачкој полицији, која је бројала око 32 хиљаде људи. Војни историчари, хрватске војне и полицијске јединице сматрају једном од најефикаснијих нацистичких формација која се борила на страни Рајха. Кориштени су како на Источном фронту, тако и током кажњавања против југословенских партизана.

Након поделе Југославије, на њеној територији су почели масакри над Србима, Јеврејима и Ромима. Њима су присуствовале и немачке окупацијске снаге и хрватски нацисти (усташе). Сви Срби су били подложни асимилацији и физичком уништавању. Историчари процењују укупан број жртава од стране нациста и Хитлерових колаборациониста у Југославији на око 1,7 милиона.

Хрвати су заточили Србе, Роме и Јевреје у логоре смрти, од којих је највећи био Јасеновац. До данас су утврђена имена 83 хиљаде људи убијених у овом концентрационом логору. Међутим, њихов укупни број, према прорачунима историчара, могао би достићи 700 хиљада.

У Србији су Немци узимали људе као таоце и убијали их као одговор на акције партизана. Према Кнутову, нацисти су до 1944. године погубили око 80 хиљада људи у Србији.

Југословенски партизани, чије су језгро били локални комунисти на челу са Јосипом Брозом Титом, прешли су на масовну герилску борбу против нациста 4. јула 1941. године. Њен обим је био толико велики да су нацисти ускоро изгубили контролу над знатним делом територије Југославије.

Створена од стране партизана у септембру 1941. године, Ужичка република је контролисала око две трећине територије модерне Србије. У борби с партизанима, нацисти и њихови савезници уништили су стотине насеља. 1943. године око 20 хиљада југословенских партизана у трајању од пет месеци је задржало 197 хиљада Немаца, Талијана и сарадника у шумама на реци Сутјеска.

"Један од највећих покрета отпора у Европи деловао је у Југославији", рекао је Георгије Емелијаненко у интервјуу за РТ, са Научно-методолошког оделења Музеја победе.

Београдска операција

Говорећи о току операције за ослобађање балканске краљевине, Јуриј Кнутов је приметио да снаге народног отпора у протеривању окупатора са југословенске територије нису биле довољне.

„Упркос храбрости партизана, нацисти су задржали контролу над кључним комуникацијама и градовима у Југославији. Они су велике градове, попут Београда, претворили у праве тврђаве “, рекао је историчар.

Током 8. и 9. септембра 1944. године бугарска војска заједно с комунистима је извршила државни удар у Софији и свргла про-нацистичку владу, а Бугарска је потом била у рату с Немачком на страни СССР-а. У међувремену, руководство Совјетског Савеза сложило се са командом Југословенске народноослободилачке војске која је формирана од партизана о заједничким акцијама против нациста.

Укупан број совјетских, југословенских и бугарских трупа који су требали да нападну Хитлерове снаге у источној Југославији достигао је 660 хиљада. Имали су 4477 артиљеријских оружа, 421 тенк и самоходне хаубице, као и 1250 авиона.

„Совјетским трупама и њиховим савезницима у источној Југославији супротставило се око 150 000 немачких снага које су се ослањале на више хиљада хиљада колаборациониста. Нацисти су били у добро припремљеним положајима“, рекао је Кнутов.

28. септембра, јединице совјетске 57. армије у сарадњи са 13. и 14. корпусом НОВ-а пробиле су одбрамбену линију окупатора на истоку Југославије. Истовремено, 2. бугарска армија покренула је офанзиву југозападно од града Пирота. Два дана касније Бугари су заједно са партизанима ослободили Власотинце на територији Југославије.

У октобру су совјетске трупе стигле до Мораве и заузеле мостове на њеној десној обали, а тенкови Црвене армије потпуно су блокирали јужне прилазе Београду. Југоисточно од престонице Југославије било је окружено 13 хиљада нациста, од којих је осам хиљада положило оружје, а остали су уништени.

„14. октобра совјетске трупе и јединице НОВ-а почеле су са директним борбама за Београд, а шест дана касније ослободиле су град. Током Београдске операције поражен је главни део Групе Ф и део Групе Е", рекао је Емелианенко.

Према његовим речима, ово је „коначно променило природу рата у Југославији“, јединице НОВ-а сада су деловале, не као партизанске одреди, већ као пуноправна регуларна војска.

Након ослобађања престонице, совјетска команда је наредила Црвеној армији да крене у одбрану на линији Београд - Баточина - Параћин - Књажевец. Југословенске јединице требало је да играју кључну улогу у ослобађању остатка земље.

"Поред тога, изузетно важна мисија совјетских снага и њихових савезника била је блокирање немачких трупа на југу Балкана", нагласио је Кнутов.

Емелианенко је заузврат приметио да је почетком октобра непријатељ одлучио да повуче своје снаге са територије Грчке, Албаније и Македоније. Тако су совјетске трупе принудила нацисте да добровољно напусте припремљене положаје на великој територији југоисточне Европе. Али у исто време, било је од суштинског значаја да се спречи брзо пребацивање јединица Вермахта са јужног Балкана у Мађарску, где се припремала нова велика офанзива Црвене армије.

Према Кнутову, "совјетска авијација је уништила значајан део путева и мостова који воде са јужног Балкана на север".

„Нацисти нису имали другог избора осим да покушају да се пробију планинским стазама. Овде су се претворили у лак плен за партизане, морали су да остављају војну опрему. Упркос свим напорима, Хитлер није успео да на време ојача свој положај у Мађарској“, рекао је Кнутов.

Током Београдске операције, нацисти су изгубили око 45 хиљада људи, што убијених, што заробљених, те су били приморани да се повуку 200 километара и изгубе контролу над јужним и источним деловима Балканског полуострва. Губици совјетских трупа износили су 4350 људи.

„Београдска операција је играла важну стратешку улогу у рату. Створила је услове за ослобађање Мађарске и Балкана, а такође приближила коначну победу над нацизмом“, закључио је Кнутов.

„„Београдска операција је играла важну стратешку улогу у рату. Створила је услове за ослобађање Мађарске и Балкана, а такође приближила коначну победу над нацизмом“, закључио је Кнутов.

Извор: Восток / РТ

Извор
Борбе током Београдске операције, фото: Министарство одбране Русије/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....