Владика Григорије Косовски завет свео на Вучићев ниво

Владика Григорије Косовски завет свео на Вучићев ниво pic.twitter.com/VXiB8L1Guk
— Pop na PAROHIJI (@popnaparohiji) October 4, 2019

Ево шта о Косовском завету каже професор Жарко Видовић:

“Завет је савез склопљен између Бога и саборног народа окупљеног у сабор ради савеза са Богом. Завет је заједница између саборно окупљених верника и самог Бога. Србски завет је само једна наша историјска варијанта Новог завета. Тај завет је склопљен између Срба и самог Христа васкрслог на Жичком сабору који је Свети Сава одржао 1219. године, где су се Срби заветовали да ће поштовати догмате свих Седам васељенских сабора, а посебно Символ вере, који ми данас на свакој Литургији читамо и тако се обнавља на Литургији наш Завет. Завет је, дакле, литургијски догађај и литургијско обнављање савеза између Бога и верника.”

Док је за владику Григорија Косовски завет најобичнији хуманизам, за српске мислиоце и светитеље је то ипак реалан Завет са Богом.

А ево шта каже свети Николај Велимировић о Косову и Косовском завету:

“Баш Косово нас је учинило великим народом. Оно је наша народна Голгота али у исто време наше народно васкрсење, духовно и морално. Оно је зауставило морално распадање србскога народа. Дало нам галерију витеза вере, поштења и пожртвовања, која несумњиво вреди више од ма које галерије мермерних кипова, направљених у мирно доба од народа који нису имали своје Косово.“

Милош Ковић овако говори о Косовском завету:

“Заветно схватање заједничког порекла, праћено поређењима са старозаветним вођама јеврејског народа и називањем Срба „Новим Израиљем“, везивано је већ за Светог Саву и Светог Симеона. Лазарев, Косовски завет, као одбацивање Земаљског Царства и опредељење за Небеско Царство, био би само потврда старијег завета Светог Саве и Новог Завета Исуса Христа.”

„Никада наша душа народна није била тако видовита као на Видовдан, пре 550 година. Тог судбоносног дана она је кроз светога Кнеза и његове витезове сагледала сву истину неба и земље, и правом ценом оценила земаљско и небеско царство“, записао је 1939. године теолог и филозоф Јустин Поповић у својој славној беседи „Видовданска етика“

Патриот